Желидраг Никчевић
Причица о одметнутом носиоцу листе
Желидраг Никчевић (фото: С. Гарић)
Страшна је руска класика! Узмеш да мало прелисташ, да душу одмориш, а она те стрмоглави директно у озлоглашену дневну политику.
Ево, рецимо, Гогољев „Нос“. Сјећате се сигурно: колешки асесор, мајор Коваљов, једног јутра се пробудио и са ужасом констатовао да га је преко ноћи напустио нос. Одметнуо се, збрисао. Нема га. А нос је важан дио лица, не само украс. Нешто као капитен. Скоро да кажемо: носилац листе.
Мајор је страшно разочаран. Он је човјек перспективан, са амбицијама – и у пословној каријери, и са дамама, па како ће сад пред људе кад га је његов властити нос из чиста мира напустио.
„Човјек без носа, ђаво ће га знати шта је то. Да је грађанин, није грађанин…“ – филозофира Николај Васиљевич.
Мајор иде да преда оглас, изгубљено-нађено, али тамо неће ни да чују. У полицији такође кажу да то није њихова ствар. Ваш нос – ваш проблем! У смислу: видите ви то унутар ваше коалиције! „Уосталом, поштеном човјеку нико неће откинути нос без разлога!“
Једног дана је очајни мајор на улици срео властити одметнути нос. А овај: сав важан и уображен, у бољем мундиру и са већим чином. Очигледно се снашао у новој улози. Самостално напредовао. И сад је најзанимљивији тренутак кад га мајор прати, а нос – право у цркву! Врло побожно прати службу, уопште се не осврће на молбе, приговоре и примједбе. Мајора уопште не познаје. Има он сад важнијег посла. Ја сам свој човјек, каже нос, а осим тога, међу нама није могло бити никаквих ближих контаката!
Генијалан је Гогољ, заиста. Како се то завршило нађите сами, прича је кратка, двадесетак страница. Рећи ћу само да је нос ухваћен у некој дилижанси, при покушају да побјегне у иностранство, у Ригу. На крају Гогољ каже: „Не, ја то никако не разумијем! А најчудније од свега ми је како аутори уопште могу да обрађују сличне сижее. Не, не, то уопште не разумијем. Као прво, отаџбина од тога нема баш никакве користи, а као друго… али ни од другог отаџбина нема никакве користи. Бесмислица. А опет, кад човјек мало боље размисли, такве ствари се у свијету дешавају. Ријетко, али се дешавају.“
Па ето, и нама се десило.
