Галијашевић: Џаферовић – највећа срамота бошњачког народа

Експерт за борбу против тероризма Џевад Галијашевић изјавио је да је Шефик Џаферовић највећа срамота бошњачког народа, човјек који негира почињене ратне злочине такозване Армије БиХ и тиме директно доводи у питање и крши, за Сарајево прихватљив, „Инцков закон“.

– Џаферовић је са прозора свога стана могао посматрати како та војска и полиција мучи Хрвате и Србе у Музичкој гимназији у Зеници, а да није ништа предузео. Мирно је посматрао злочине над Србима на Возућој, чак и након потписивања Дејтонског споразума – рекао је Галијашевић Срни, коменаришући Џаферовићу тврдњу да „иза /такозване/ Армије РБиХ нису остале масовне гробнице и логори“.

Он је подсјетио да је Џаферовић био начелник Служби безбједности Зеница 1994. и 1995. године.

– У то вријеме, значи цијеле двије године, почињени су највећи злочини који су чињени и у оквиру јединица /такозване/ Армије БиХ и у оквиру полиције коју је он контролисао. Он мирно посматра злочине, а онда лицемјерно иде да ода пошту жртвама Вуковара, са којима нема никакве везе – навео је он.

Галијашевић је указао да о злочинима такозване Армије БиХ свједоче и двије пресуде из Хага.

– Зар он не зна да су два генерала у Хагу, командант те армије Расим Делић и начелник Генералштаба Енвер Хаџихасановић осуђени на затворске казне. Зар не зна да је у Хагу осуђен и командант Седме муслиманске бригаде пуковник Амир Кубура. Зар не види да се у овом тренутку у Суду БиХ суди готово свим командатима корпуса те армије од Сакиба Махмуљина, Атифа Дудаковића и осталих? – упитао је Галијашевић.

Према његовим ријечима, Џаферовић не само да негира почињене ратне злочине, већ и правоснажне пресуде које су тим поводом изречене.

Галијашевић је подсјетио да је Џаферовић имао све транскрипте и све разговоре муџахедина.

– Имао је дакле све податке од септембра до децембра о немилосрдном убијању, масакрирању и мучењу Срба са Возуће и да се то ради чак 20 дана након што је успостављен Дејтонски мир у БиХ – указао је он.

Галијашевић је оцијенио да је негирање злочина такозване Армије БиХ од бошњачке политичке елите на челу са СДА дио пројекта, те да о томе свједочи и срамни споменик на Казанима, на којем не пише ко су почионици злочина, као и негирање убиства око 3.200 Срба у околини Сребренице, убијања и злочина у Крајини, те многих других.