Како се ближи 24. август, када би у Кијев требало да дође цариградски, васељенски патријарх Вартоломеј на прославу 30. годишњице независности Украјине, тако се распламсавају расправе хоће ли он по наговору америчких служби успети да направи раскол православља и у другим земљама, пре свега у Белорусији и Молдавији.

Дароватељ томоса украјинским расколницима, васељенски патријарх, иначе„први међу једнакима”, већ је ступио у контакт са властима у Скопљу, а барем за сада је суздржан што се тиче црногорског распопа Дедејића.

Долазак патријарха Вартоломеја на празновање најавио је председник Украјине Владимир Зеленски. Последњи пут Вартоломеј је био у Украјини 2008. године.

Остаће забележено у историји да је 5. јануара 2019. потписао томос о аутокефалији новоосноване украјинске православне цркве, који је уручен кијевском митрополиту Епифанију. Најбројнија Украјинска православна црква Московског патријархата, на челу са митрополитом Онуфријем, није признала тај документ о аутокефалности и за њу је и данас поглавар московски патријарх Кирил.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров у међувремену је отворено рекао да Вашингтон директно манипулише акцијама Цариградске патријаршије.

– Ми знамо како се стварала новооснована Православна црква Украјине и то није била само иницијатива цариградског патријарха Вартоломеја, него је то директна наредба из САД, што они и не скривају – казао је Лавров. – Доказ америчког мешања је и то да се за време боравка у Кијеву амерички државни секретар Блинкен 6. маја срео са митрополитом Епифанијем, поглаваром новоосноване украјинске православне цркве, која је добила тај „крњи томос”.

Оштро против доласка Вартоломеја у Кијев је и секретар Украјинске православне цркве митрополит Антоније. А сада је, после догађаја у Украјини, главна пажња фокусирана на Белорусију и Молдавију, које су у канонском простору Руске православне цркве.

Да је у Украјини упркос јакој антируској пропаганди садашњих власти велики број грађана и верника и даље наклоњен Русији и Руској православној цркви, видело се недавно када је у Кијеву обележен Дан крштења Русије. Украјинска православна црква Московског патријархата, дакле они који су и даље верни патријарху Кирилу, окупила је на литијама више од 350.000 верника. Кад су медији показали огроман број људи који су из разних крајева Украјине дошли у Кијев, председник Зеленски је критиковао организаторе да нису поштовали санитарне норме против короне.

Сада многи постављају питање хоће ли цариградски патријарх подржати опозиционаре у Белорусији, који попут расколника у Украјини желе да имају аутокефалну цркву потпуно независну од Москве. То питање је актуелно тим више што је самопроглашена председница Белорусије Светлана Тихановска за време недавног боравка у Америци 25. јула посетила у Њујорку храм Белоруске аутокефалне цркве. Тада су се и појавиле информације на друштвеним мрежама како је она изјавила да ће се обратити цариградском патријарху Вартоломеју да и Белорусима да томос тј. признање да су аутокефални и самостални.

У црквеним круговима оцењују да је посета белоруској аутокефалној цркви у Њујорку доказ да ће она кренути путем којим је ишао бивши украјински председник Порошенко када је тражио и уз помоћ Американаца добио „крњи томос” од Вартоломеја. Тек када су се освестили од еуфорије у Кијеву је један број присталица аутокефалности схватио да су сада они много више зависни од Вартоломеја који седи у Истанбулу него они који признају московског патријарха.

Ана Красуљина, портпаролка Светлане Тихановске, изјавила је да се „лидер демократског покрета” са уважавањем односи према слободи вероисповести без обзира на то о којој се конфесији ради.

– Тихановска не жели да се меша у организациону структуру православља, као ни других конфесија у Белорусији, али и у другим земљама. Стварати конфликте међу верницима одговара само онима који делују по принципу „завади па владај” – казала је Красуљина, и додала да је њима сада главни задатак да се понове председнички избори.

Неспорно је једно: пре годину дана људи који су били у руководству опозиције писали су у програмима и објављивали на друштвеним мрежама да је један од главних задатака стварање цркве независне од Москве. Додуше, касније су руководиоци опозиције објашњавали да ти црквени расколници немају никаквог утицаја у опозиционом покрету.

Крајем августа 2020. године Синод Руске православне цркве именовао је новог егзарха патријаршије за Белорусију. На место минског митрополита Павла (Пономаренка) изабран је епископ Вењамин (Тупеко), коме су сада 52 године. Смена митрополита Павла изазвала је бројне коментаре не само у Белорусији, него и у Русији. Могла се чути тврдња да је председник Белорусије Лукашенко инсистирао да се смени митрополит Павле јер је дозволио да се један број свештеника солидарише са демонстрантима. Није тајна да је један број свештеника подржавао демонстранте. Епископ из Витебска Артемије је изјавио да треба завршити са „необољшевизмом у лику Лукашенка”. Црква се оградила од тог митрополита, објашњавајући да је то његов лични став.

Ма шта причало окружење Тихановске, неспорно је да један број чланова Координационог савета белоруске опозиције жели да се створи аутокефална белоруска православна црква. Лукашенко се томе супротставио. Он сматра да се мора сачувати међуконфесионални мир.

Нови егзарх, митрополит Вењамин отворени је противник дељења цркве, сматра да Белорусији није потребна никаква аутокефалија и да треба бити у склопу Руске православне цркве. Вењамин је по националности Белорус и њега неће моћи да зову „дошљак из Русије”, што је битно због све веће агресивности националиста. Завршио је Минску духовну академију, био је на челу Борисовске епархије и присталица је јединства руског и белоруског народа.

Крајем јула у молдавским медијима појавиле су се информације о томе да председница Маја Санду жели да крене путем председника Украјине Порошенка, који је био највећи заговарач аутокефалности тамошње цркве. За време прославе Дана независности, на којем ће учествовати и патријарх Вартоломеј, биће присутна и председница Молдавије Санду. Хоће ли бити у прилици да разговара са Вартоломејом, засад се не зна.

Добро упућени тврде да је у молдавском парламенту пре неколико година постојао лоби који се залагао за аутокефалност цркве и осамостаљивање од Москве. Ти посланици више нису у молдавском парламенту. Прозападна председница Санду више се бавила питањима права геј популације јер је желела да тако покаже Западу да она разуме како треба поштовати људска права.

Хоће ли се молдавски свештеници окренути Бесарабској митрополији за сада се не зна. У Румунској православној цркви свештеници добијају плату и касније пензију од државе. За сада ипак нема озбиљнијих трвења са Руском православном црквом, под чијим је канонским пространством молдавска црква. То не значи да у Букурешту не разговарају о томе да једног дана молдавска црква буде у саставу канонске територије Румунске православне цркве…

Подстрекач расколништва

Руководилац Одељења за спољне црквене везе Московске патријаршије Иларион Алфејев је врло конкретан:

– Главни изазов који је пред нама је расколничко деловање цариградског патријарха Вартоломеја. Са тим проблемом се сударила 2018. цела православна црква. Тај раскол се продубљује због активности цариградског патријарха Вартоломеја.

Црквени аналитичари су приметили да у свим телевизијским и другим наступима митрополит Иларион спомиње цариградског патријарха Вартоломеја као главног подстрекача расколништва у православном свету.

Бојкот

Представници Украјинске православне цркве Московског патријархата већ су изјавили да не намеравају да учествују ни на једном скупу на којем ће бити у Кијеву цариградски патријарх Вартоломеј.

– Ми смо против његовог доласка у Кијев јер управо патријарх цариградски Вартоломеј носи личну одговорност за то што се догађа у Украјини последњих година. Он је сукривац за то што нам отимају храмове и туку наше вернике – казао је митрополит бориспољских Антониј Паканич.

Аутор Бранко Влаховић

Извор Вечерње новости, 15. август 2021.