ХИТНА РЕАКЦИЈА: Запад јеврејском историчару одговор о Сребреници дао из — Подгорице

У недељи када је независна међународна комисија предвођена израелским професором Гидеоном Грајфом објавила зашто сматра да се у Сребреници догодио страшан злочин, али не и геноцид, одговор Запада Републици Српској и Србима стигао је преко — Подгорице.

Није пријатно за западне земље које су на причи о 8.000 невино убијених у Сребреници градиле своју политику према БиХ и Српској, па још и преко Британије покушале да кроз Савет безбедности српски народ прогласе геноцидним, кад се неко усуди да оспори њихове „чињенице“. И то, ни мање ни више него водећи историчар израелског Института за холокауст Шем Олам.

„Ја сам Јеврејин и знам шта геноцид значи“, рече Грајф након две године рада Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

Запад заболео извештај о Сребреници

Комисија је пре неколико дана предочила извештај на 1.200 страница у ком се образлаже зашто страшан злочин који се догодио у Сребреници није геноцид, као и да број бошњачких жртава на прелази 3.714. Говорио је и о српским жртвама, али већ је опште место да се оне у западној визури не вреднују исто, па ваљда зато не треба на њих траћити напоре међународне правде.

Извештај, на коме је радило 10 историчара укључујући Грајфа, предат је премијеру Републике Српске Радовану Вишковићу и српском члану и председавајућем Председништва БиХ Милораду Додику.

„Налази овог извештаја усмерени су пре свега према помирењу, истини и чињеницама и у циљу мира међу свим народима“, поручио је Грајф.

Уследиле су реакције разних хелсиншких одбора и из Федерације БиХ, сличне онима које су се чуле и кад је комисија формирана. Кажу, извештај је „иживљавање над истином и жртвама“, нико не може да оспори одавно познате чињенице, па још поткрепљене одлукама хашког механизма, а баш се као „кец на једанаест“ наместила и недавна правоснажна пресуда Ратку Младићу.

Ни речи о томе ко је и како долазио до тих чињеница и где су документи који их поткрепљују. А кога брига за ове нове, документоване.

Индикативно је, међутим, да се поводом извештаја комисије предвођене Грајфом нису оглашавали из западних центара моћи. Али то не значи да су седели скрштених руку. Ближи се 11. јул и комеморација у Поточарима, нешто се морало предузети.

Одговор Грајфу преко Црне Горе

Думали, думали и продумали — узвратиће Србима где их највише боли, преко браће из Подгорице.

У Црној Гори им се склопиле коцкице: премијер који је дошао на таласу литија, навучен је на танки лед ДПС-овским вештим маневром и стављен пред избор: или резолуција о Сребреници и смена министра правде који је био против ње, или збогом фотеља. Вероватно суочен с притиском страних амбасадора, економским уценама и ко зна чиме још, морао се одрећи оних чијим је већинским гласовима изабран — Срба.

Резолуцију још мало упеглао амандманом демократа који је као „политички коректан“ постао део резолуције и негде у фусноти фусноте помиње да је документ осуда злочина геноцида, а не целог српског народа. Тиме је макар за трунку смирио сопствену савест — и завршио посао.

Не за Црну Гору, која је овим увучена даље у вртлог подела, у кризу владе, а можда и у неизвесност нових избора, него за стране менторе. Да одатле ветар дува потврђује и коментар Стејт департмента који је поздравио усвајање резолуције. „Став Сједињених Држава о том питању је дуготрајан и непоколебљив. То болно поглавље европске историје никада не сме бити негирано нити заборављено“​, поручују из Вашингтона.

Нема сумње да ће ово би окидач и за друге западне центре да као ехо понове овај став, по већ уиграном сценарију подршке америчким одлукама по читавом спектру спољне политике, од санкција Русији и Кини, до критика Србије што вежба са руским војницима.

Отопљење односа са Србијом — никад даље

Нећемо овде помињати како је и зашто Кривокапић од борбе против Милове хоботнице дошао дотле да изгласава смену свог министра гласовима ДПС-а, нити како је од обећања да ће побољшати односе са Србијом и Српском православном црквом, у чији се благослов испрва толико уздао, стигао до тога да је отопљење с Београдом никад даље, да више нико не помиње повратак амбасадора Србије у Подгорици, а за потписивање темељног уговора са СПЦ засад имамо само његову часну реч.

Да завршимо отвореним питањем које је легитимно поставио Милорад Додик: зашто Црна Гора има резолуцију о Сребреници, а нема је Босна и Херцеговина где се тај злочин и догодио.

И није ли то, за разлику од Грајфовог извештаја који је иницирала Српска, мешање у унутрашње ствари БиХ?