Проф. Милашиновић. Космет је духовна и културна ризница српског народа

Насловна фотографија: Катарина Стељић/Нови Стандард

„Косово је ризница наше културе и историје и ми никако не треба да то сметнемо с ума и заборавимо и треба увек да се боримо“

Пре две недеље Приштина је упутила захтев Унеску да се четири српска манастира на Косову и Метохији искључе из категорије угрожених споменика и да им се промени земља порекла. Председник Националног комитета Србије за сарадњу са Унеском, проф. др Горан Милашиновић, рекао је за РТС да поруке које долазе из Приштине не треба игнорисати, али да нема места великој паници када је реч о чланству привремених институција у Унеску. Нагласио је да је Косово ризница наше културе и да не треба то да заборавимо, као и да би културним идентитетом требало да изражавамо национални идентитет.

Председник Националног комитета Србије за сарадњу са Унеском, проф. др Горан Милашиновић, рекао је да све што долази из Приштине треба узимати озбиљно и да не треба игнорисати, али и да нема места великој паници када је реч о чланству такозваног Косова у Унеску.

„Када се сетимо 2015. године, када су они били веома активни и када су желели да постану пуноправни чланови, тада су се већ у ово време виделе активности у Паризу, виделе су се активности на лицу места које су показивале да се они спремају за чланство, односно њихову жељу за чланство”, рекао је Горан Милашиновић током гостовања у Јутарњем програму.

Додао је да у овом тренутку таквих активности нема, али да су изненађења увек могућа, пошто, како је навео, Приштина увек реагује како јој кажу спонзори и да је могуће да ће се и ове године кандидовати, али да је позиција Србије јача сада него 2015. године.

Говорећи о захтеву Приштине да се манастири и цркве на Косову и Метохији уклоне са списка угрожених објеката, Милашиновић је навео да они немају право да пишу Комитету за светску баштину, пошто је Србија потписница Конвенције о светској баштини, а институције у Приштини нису.

„Комитет за светску баштину тај документ не треба да разматра. Има право да га разматра, али то не би била уобичајена пракса. Ми треба да се понашамо строго у складу са Уставом Унеска. Ми смо одговорни као држава потписница конвенције о баштини која је на територији Косова и Метохије. Према томе, то је наша брига и треба да остане тако”, казао је Милашиновић.

Оценио је да је у питању ствар за локалну и политичку употребу и додао да је Републички завод за заштиту споменика културе и Министарство културе редовно шаљу извештаје о стању тих добара и непрестано упозоравају на кршење права и очување тих добара.

Милашиновић је подсетио да је, истовремено са захтевима Приштине, организација „Европа ностра” прогласила Високе Дечане за један од најугроженијих споменика и да због тога мисли да њихови захтеви нису озбиљни и да је реч о политичкој поруци.

„Спонзори непрестано упозоравају Приштину”

Говорећи о узурпираном земљишту манастира Високи Дечани, Милашиновић је истакао да првобитно није постојала идеја о путу који би се ту правио, већ да је план настао када је Харадинај дошао на власт.

„Њихови спонзори их непрестано упозоравају да треба да врате црквену земљу. Они то нису урадили. Безброј контрааргумената постоји да они и даље не испуњавају правила која су нужна за одржање локалне заједнице око неких културних добара. Они немају право да воде бригу формално, али могу као локална заједница да то раде, а то непрестано не раде”, истакао је Милашиновић.

Када је реч о наводима Приштине да су се ствари од 2006. године много промениле и да се користи застарели термин „Аутономна Покрајина Косово”, Горан Милашиновић је рекао да је то политичка ствар која са Унеском нема превише везе.

„Ми сваке године шаљемо детаљан извештај о томе како се одржавају та добра и где су елементи и где су та добра угрожена. Узмите, на пример, Цркву Богородице Љевишке у Призрену. Она је у очајном стању због небриге локалне заједнице. Ви имате солитере који заклањају видик, имате пут аутомобилски који пролази непосредно поред цркве и уништава то добро. Безброј ствари би локална заједница могла да учини да очува та добра, а они то не раде”, казао је Милашиновић.

Нагласио jе да би требало да се уздржимо и да не треба да се упуштамо у политички део тих проблема те да је потребно да гледамо правни део који је на нашој страни, пошто је Србија потписница и брине о тим добрима.

Милашиновић је истакао да Кина председава Комитетом ове године и да расположење није такво да се додају теме које поларизују.

„Већ су теме Азербејџан, Јерменија, Палестина. Јако много старих тема које су сада још више актуелне и које могу да доведу до нових поларизација. Унеско, као организација, увек покушава да избегне конфликте. Ми смо до сада када смо слали те извештаје о стању културних добара која су угрожена увек успевали да остваримо климу поверења да ми то добро радимо, а да се притом не упуштамо у политизацију проблема”, казао је Милашиновић.

Неповољна ситуација за Приштину

Говорећи о могућој кандидатури Приштине за чланство у Унеску и Комитету за светску баштину, Милашиновић је навео да они то не могу да раде без спонзора и да је неповољно за Приштину то што Албанија излази из Комитета за светску баштину, као и да однос броја земаља које су признале самопроглашену независност и оних који нису иде у корист Србије.

„Такође сам сигуран да је врло важно да посматрамо све сигнале који долазе из Приштине и да на време реагујемо и да само превентивним радњама можемо да спречимо да до уласка у Унеско дође. По Уставу Унеска, чланице су државе, оне добијају статус државе у Унеску, иако не у Уједињеним нацијама, али тада им је пут до УН лакши”, рекао је Милашиновић.

Нагласио је да, држећи се Унескових правила о чланству, постижемо и политичке циљеве. Горан Милашиновић је навео да на Косову и Метохији постоји 1.300 цркава које су доказ о постојању српске културе, што је више него у остатку Србије.

„Косово је ризница наше културе и историје и ми никако не треба да то сметнемо с ума и заборавимо и треба увек да се боримо. Мислим да је добра прилика та повећана пажња на културну баштину на Косову и Метохији, да је добра да усмерава младу генерацију, да једну врста патриотизма која је до сада ишла једним током који је агресиван, ратнички, скренемо према једној врсти културног патриотизма”, казао је Милашиновић.

Истакао је да не морамо да се боримо оружјем за територије и права, али да можемо да чувамо нашу културу и да будућим генерацијама наша култура буде битна и нешто чиме ћемо исказати љубав према држави и народу.

„Комисија за сарадњу са Унеском сматра тај део свог посла приоритетом, зато што очување те баштине, богатства те баштине, показује нашу вертикалу као народа, као културе”, рекао је Милашиновић.

Подсетио је да су Високи Дечани били кандидовани за Унескову листу још 1987. године, али да нису били на листи до 2004. године и навео да је разлог томе што се сматрало да тај манастир није био приоритет.

Милашиновић је рекао да је Србија 2015. године имала само славу уписану као нематеријално културно добро, а да је сада четири нематеријалних културних добара уз велику могућност да их буде пет и објаснио да се национални идентитет може добро и ефикасно остварити кроз културни идентитет.

„То је нова порука, ново ментално стање у којем би требало културним идентитетом изражавати свој национални идентитет”, казао је Милашиновић и додао да сматра да је та свест сада на вишем нивоу него раније.

 

Насловна фотографија: Катарина Стељић/Нови Стандард

 

Извор РТС, 01. јун 2021.

?>