ДРЖАВА ИЛИ КОЛОНИЈА: Лингвисти против Закона о родној равноправности, али намеће га Брисел

Уколико би Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности био би то пропис против српског језика, јер се његовим одредбама врши насиље над нашим језиком.

Он је у супротности са Уставом Србије и Законом о забрани дискриминације, њиме се уводе вербални деликт и цензура. Никоме се не сме и не може забранити да из српског језика бира ону могућност изражавања која му најбоље одговара, па макар то били и облици граматички неутралног мушког рода. Управо та забрана и јесте суштинска намера Закона о родној равноправности.

Ово је саопштио Одбор за стандардизацију српског језика поводом најаве усвајања Закона о родној равноправности којим се уводи родно сензитиван језик, а који се налази у скупштинској процедури. Чланови Одбора сматрају да је председник Александар Вучић једини који може зауставити ово свесно предузето насиље над српским језиком које негира законитости његове структуре.

– Председник је изјавио да не би могао потписати Закон о истополним заједницама, ако га Скупштина усвоји, јер је противан Уставу. Не верујемо да би председник Србије, у којој је већини грађана српски језик основа националног идентитета, могао потписати закон који је са језичког становишта закон против српског језика – кажу у Одбору.

Чланови Одбора сматрају да је Закон о родној равноправности направљен под утицајем Брисела и зато би се предлагачи и Влада могли угледати на Брисел и кад је у питању његово (не)усвајање:

– Сведоци смо, наиме, да је ових дана из Декларације о унапређењу социјалне кохезије у ЕУ уклоњен израз „родна равноправност“. Европска унија не може да се сагласи ни око употребе самог израза, а Србија је пожурила да усвоји и закон.

Наглашавају да је из текста прописа очигледно да су се две министарке – једна „економисткиња“, а једна „физичарка“ – као предлагачи закона и Влада оглушили о препоруке Одбора.

– Српски језик је увек карактерисала либерална језичка политика, а овај закон подразумева директивну језичку политику, тј. наметање језичких облика несвојствених творбеносемантичкој структури српскога језика (као нпр. водичица/водичкиња, ватрогаскиња/ватрогасиља, психолошкиња, вирусолошкиња, филолошкиња, боркиња… а шта тек рећи за бекицу – „жену бека“, центархалфкињу или центархалфицу?!) или пак лексичкосемантичкој структури српскога језика (нпр. да ли је академкиња „жена академац“ или „жена академик“, да ли је тренерка „жена тренер“ или „спортска одећа“, да ли је генералка „жена генерал“, „генерална проба“, „генерална поправка“ или „генерално чишћење“…) – набрајају у Одбору.

Додају и да се чини као да су се предлагачи закона угледали на Хрвате, који годинама измишљају речи и на силу их гурају у језик. Чланови Одбора подсећају и да Влада није прихватила Закон о заштити језика и писма:

– Усвајањем Закона о родној равноправности шаље се јасна порука да Влада мисли да српски језик не треба штитити, него га треба урушавати „декретима“ државе у којој је он основа националног идентитета.

Очекује се бурна расправа

Сет тзв. правашких закона у који, осим Закона о родној равноправности, улазе и Закон о забрани дискриминације и Закон о истополним заједницама, изазвао је лавину реакција у јавности. Након бурних расправа, Закон о истополним заједницама је одбачен, а друга два прописа налазе се у Скупштини и расправа о њима требало би да почне у уторак.

Аутор Љ. Бегенишић