Велика Британија, Турска и Украјина створиле неформални пакт против Русије

* Лондон ће преко своје амбасаде у Кијеву обезбеђивати новац за пројекте „реинтеграције Крима“, као и територија Доњецке и Луганске Народне Републике, у Украјину, а Анкара се придружила „Кримској платформи“ која ће помагати Кијеву да поврати полуострво

* Mинистaр спољних послова Украјине Дмитриј Кулебa rekao je BBC: „Ако британске трупе ту слете у Николаев, град на обали Црног мора] и остану заувек – нећемо имати ништа против “

* Велика Британија је 19. априла утврдила нацрт Закона о заштити нације од непријатељских држава. Према The Times, тим документом се предвиђа да ће сви који раде у Британији у име страних влада морати да региструју своје присуство у краљевини

______________________________________________________

РУСИЈА и Кина озбиљно брину националну обавештајну службу Велике Британије – изјавио је директор Британског владиног центра за комуникације (GCHQ) Џереми Флеминг за време предавања у Институту за безбедност, науку и технологију (Institute for Security, Science and Technology).

„Понашање Москве <…> показује да Русија остаје најозбиљнија претња на сајбер-плану британској националној и колективној безбедности. Али, постоје и друга подручја. Мешање у изборе и агресивно деловање обавештајних служби“.

Директор GCHQ говорио је и о претњи безбедности од Кине. Нагласио је да из Кине претње долазе углавном у сфери компјутерских  технологија.

Велика Британија је 19. априла утврдила нацрт Закона о заштити нације од непријатељских држава.

Према The Times, тим документом се предвиђа да ће сви који раде у Британији у име страних влада морати да региструју своје присуство у краљевини.

Такође је планирано ажурирање закона о државној тајни.

Британско Министарство спољних послова позвало је 15. априла руског амбасадора у Лондону, Андреја Келина, на разговар о сајбер-нападу на SolarWinds који САД и Британија упорно приписују Руској Федерацији.

Месец дана раније, 14. марта, британски премијер Борис Џонсон је – за време представљања у парламенту нове одбрамбене стратегије земље – назвао Русију „највећом претњом“.

Том приликом је оптужио Русију за „честе агресивне упаде“ у водени и ваздушни простор Велике Британије и утврдио да је РФ спремна да „убија неистомишљенике на тлу Британије“.

Два дана потом је британска влада  представила нову спољну политику и одбрамбену стратегију за наредних 30 година, према којој ће та држава повећати број нуклеарних бојевих глава на 260.

У овом и оваквом контексту су Велика Британија и Турска одлучиле да створе  неформални савез са Украјином.

Лондон ће преко своје амбасаде у Кијеву обезбеђивати новац за пројекте „реинтеграције Крима“, као и територија Доњецке и Луганске Народне Републике, у Украјину, а Анкара се придружила „Кримској платформи“ која би требало да помогне Кијеву да врати полуострво.

Посебну пажњу ће поклањати кримским Татарима и подстицати њихов политички активизам и заштиту људских права.

„Јасно је да се формира неформални трилатерални савез Велике Британије, Турске и Украјине који је усмерен против Русије, поготово поводом Црног мора“ – оценио је Greek City Times.

Турска је остала лојална Лондону, упркос повлачењу Британије из Европске уније.

Уједињено Краљевство, за разлику од осталих НАТО савезника, није осудило турску војну операцију у Сирији, као ни мешање Анкаре у либијске послове.

Након Брегзита, Лондон је почео да ствара свој систем савеза, у којем је Анкари додељена једна од водећих улога.

Mинистaр спољних послова Украјине Дмитриј Кулебa rekao je BBC: „Ако британске трупе ту слете у Николаев, град на обали Црног мора] и остану заувек – нећемо имати ништа против “.

У ово се уклапа и чињеница да је почетком августа 2020. бивши британски амбасадор у Турској – Ричард Мур, који течно говори турски а познат је и као пријатељ Реџепа Тајипа Ердогана – постављен за шефа МИ6.