НИКОЛА ВРЗИЋ: Империја узвраћа ударац

Састанак у Белој кући служи да би империја узвратила ударац онима који су је обрукали пре два месеца. Представници Београда и Приштине послужиће као пригодно оруђе

Метју Палмер, специјални изасланик Стејт департмента за Западни Балкан, изјавио је да су САД „усредсређене на подршку дијалогу Београда и Приштине који предводи ЕУ“ иако је ЕУ тај дијалог недавно рестартовала, пре свега да би из њега истиснула САД. То јест, прецизније, администрацију актуелног председника Доналда Трампа. А онда је Ричард Гренел, Трампов специјални изасланик за овај случај, преко Твитера објавио да ће се представници Београда и Приштине у његовој режији састати кроз нешто мање од две недеље.

Није потребно много других доказа да бисмо дошли до закључка да се око нашег Косова и Метохије на Западу, па и у самој Америци евидентно, воде две политике. То још не значи да је било која од њих повољна по нас; за једну, уосталом, поуздано знамо да то није још откако су нас бомбардовали 1999, а опет, да су обе по нас подједнако неповољне, па, ваљда једна с другом не би биле у овако очигледном сукобу?! Не само на релацији Брисел-Вашингтон већ и унутар самог Вашингтона, између Стејт департмента (као легла оне политике која је одбила да оде на ђубриште историје када је Хилари Клинтон изгубила председничке изборе у САД 2016.) и Трампове Беле куће.

ДРУГИ СЕПТЕМБАР
Тек, твитовао је Ричард Гренел, изненада и без претходне најаве, прошлог петка, 14. августа, „срећни смо што можемо да најавимо да ће се лидери Косова и Србије 2. септембра састати у Белој кући ради преговора“. Сва је прилика да и овог пута, као и прошлог, ЕУ није знала ништа унапред. И да је за састанак сазнала кад и остатак света који прати Твитер налог Ричарда Гренела.

Састанак заказан за среду, 2. септембар – ако га буде, јер знамо шта се догодило прошли пут када је требало да га буде, 27. јуна – могао би да представља (обеспокојавајући?) знак да, упркос привидном краху оног покушаја Трамповог изасланика да се умеша у дијалог којим руководе Европска унија и амерички званичници попут Метјуа Палмера, заправо све време функционише тајна дипломатија у троуглу Бела кућа – Београд – Приштина. Што би могло да сугерише и да је тако, у тајности и строгој конспирацији, склопљен некакав договор који ће тријумфално бити обелодањен и озваничен на том састанку 2. септембра.

Опет, подједнако је могуће, јер је у једнакој мери замисливо, и да је Бела кућа, можда уз минимум консултација а и то само око термина, једноставно позвала представнике Београда и Приштине да се појаве у Вашингтону тог 2. септембра. А јасно је и да ни једни ни други нису у позицији да одбију такав позив; најзад, како год да окренемо, тако нешто не би било ни мудро ни одговорно.

Овакав сценарио подразумева да онаквог тајног договора, склопљеног унапред, пре састанка, нема; и да састанак пре свега служи да би империја узвратила ударац онима који су је осујетили и обрукали пре два месеца, те ће представници власти из Београда и Приштине на састанку у Вашингтону првенствено послужити као пригодно оруђе за споменуто узвраћање ударца. Уосталом, обрати ли се кудикамо више пажње на детаље, и под условом да Ричард Гренел поседује потребну дозу осећаја за нијансе, може се приметити и да његов твит за 2. септембар најављује преговоре. А не договор.

ЕКОНОМИЈА ДОГОВОРА
Што не значи и да је Бела кућа гадљива на могућност постизања некаквог договора. Јако важан моменат, који јесте очигледан али мора да буде наглашен баш у овом контексту: састанак у Белој кући биће одржан свега два месеца пре председничких избора у САД. А Ричард Гренел је у предизборној кампањи Доналда Трампа и те како ангажован, ено га, управо се вратио из туре по Невади. А то ће рећи да ни Гренел ни његов шеф немају времена за губљење на састанак само ради састанка.

Док би им, насупрот томе, некакав договор Београда и Приштине представљао згодан предизборни поен јер би дошао у стицају с неочекиваним дилом између Израела и УАЕ, као још један доказ Трампове спољнополитичке умешности.

Сад, што се садржине тог евентуалног договора тиче, треба имати у виду да тренутна влада у Приштини Авдулаха Хотија апсолутно не поседује довољно унутрашње снаге, ако би такву снагу иједна могла да има, да с Београдом постигне договор који не би представљао његову (нашу) безусловну капитулацију; видимо да не успева да спречи ни изградњу пута поред Високих Дечана, па како од ње очекивати нешто више? А то пак значи и да нашим властима неће бити, јер из овог разлога и не може да буде, понуђен план који би, извесним уступцима, засладио и/или замаскирао капитулацију. Да га као таквог прихвате и онда то прогласе за своју победу.

Тако да нам, ишчекујући 2. септембар, преостаје само да поверујемо канцеларији Трамповог саветника за националну безбедност Роберта О’Брајена која саопштава да састанак Београда и Приштине, од кога иначе „Сједињене Државе очекују резултат“, неће бити завршен на штету нашег суверенитета и територијалног интегритета. Већ ће се тицати економије, јер „Сједињене Државе верују да је прогрес у економским питањима кључан за напредак мировног процеса“. Шта год то тачно требало да значи.

 

Насловна фотографија: Alex Wong/Getty Images

 

Извор Печат