НЕВЕРОВАТНА ДОСТИГНУЋА: Како је Русија успела да у рекордном року направи вакцину против короне

Изгледа да се „трка вакцина“ против вируса корона, коју читав свет интензивно посматра последњих месеци, ближи крају. Руски истраживачи су се јако добро показали на овом такмичењу: у блиској будућности руске вакцине ће почети да се масовно користе. Парадокс је у томе да је велика брзина резултат и конкуренције и сарадње.

Руски министар индустрије и трговине Денис Мантуров изјавио је да ће Руска Федерација до 2021. године моћи да произведе неколико милиона доза сопствене вакцине против новог вируса корона. Планирано је да употреба вакцине буде започета већ ове године, а прве серије треба да буду припремљене за цивилну употребу у септембру. Према раније објављеним информацијама, прве вакцинације би требало да почну у октобру-новембру ове године.

Трка са смрћу

Тренутно, глобална медицинска и научна заједница предузимају невиђене мере да се створи ефикасна вакцина против новог вируса корона, који је изазвао пандемију ковида 19. Само званични списак СЗО садржи 165 истраживања поводом вакцине, од којих је 139 потенцијалних кандидата за вакцину већ у фази прелиминарних испитивања, а 26 готових вакцина је већ ушло у фазу клиничких испитивања.

Данас у свету од новог вируса корона свакодневно умире од четири до шест хиљада људи, а многи људи који су се формално опоравили, пате од тешких последица коронавирусне инфекције. Укупан број регистрованих случајева ове инфекције још увек не указује на формирање колективног имунитета. У свету је регистровано 18,2 милиона случајева, што је занемарљив проценат од укупног броја становника на нашој планети.

Свет жури да добије вакцину и управо је фактор времена данас од суштинског значаја. Успешна вакцина не само да ће помоћи да се спаси стотине хиљада људских живота, већ ће и обезбедити знатан приход за њене творце. Реч је о милијардама долара. Чак и уз скромну цену једне дозе вакцине, да би се формирао стабилни групни имунитет, скоро целокупно становништво наше планете мора бити вакцинисано (изузев оних који су се очито опоравили и већ имају стабилну количину антитела).

Међу масом истраживања, постоји неколико вакцина-кандидата који су постали очигледни лидери. Оне су већ прешле на такозвану трећу фазу испитивања — тестирање вакцине на људима добровољцима. Поред руске вакцине, коју су направили Национални истраживачки центар епидемиологије и микробиологије „Гамалеј“ и Министарство одбране РФ, постоје три кинеске вакцине, две америчке (компаније Moderna и заједнички развој „Бионтек – Фосун фарма – Фајзер“), као и британска заједничка вакцина Института Оксфорд и компаније „Астразенека“.

Све вакцине које су дошле до широке цивилне употребе су различите. Три кинеске вакцине користе неактивни „мртви“ вирус, америчке вакцине се заснивају на целокупној РНК вируса, а руска и британска вакцина користе такозвани нереплицирајући вирусни вектор — специјално „кастрирану“ вирусну РНК, из које су намерно и наменски уклоњени сви опасни фрагменти.

Трећа варијанта вакцина, с употребом вирусног вектора, сматра се најбезбеднијом, пошто у организам не улази сам вирус или његова комплетна РНК, већ само посебно одабрани део његовог генетског кода. Због тога, таква вакцина обично ствара много мање нежељених ефеката, стабилнија је и сигурнија и циља специфичан тип ћелија. Ако то упоредимо са ратовањем, вакцине засноване на вирусима представљају „тепих-бомбардовање“, засноване на РНК — „артиљеријско гранатирање по координатама“, а засноване на вирусним векторима — „високо-прецизно ракетно оружје“.

Међутим, употреба вирусних вектора такође има својих потешкоћа: такве вакцине је обично теже тестирати и пружити специфичан одговор организма на инфекцију, а фаза клиничких испитивања траје дуже него обично. Стога су достигнућа руских и британских произвођача вакцина заиста невероватна. За само шест месеци, два независна тима научника и лекара направила су вакцине које у потпуности делују, на тако тешкој основи истраживања, иако су у прошлости такви радови обично трајали од две до пет година.

Шта је вакцина?

Вакцина је изузетно сложена смеша веома различитих биолошких једињења, која садржи ослабљене или убијене форме вируса, или мешавину њихових токсина и специфичних површинских протеина, или РНК, или вирусне векторе. Ово је главни део вакцине, која програмира одговор имунитета вакцинисаног организма.

Поред тога, свака вакцина такође садржи пуно помоћних супстанци: стабилизатора, имуностимуланса, антибиотика и конзерванса. Њихов циљ је да побољшају имунолошки одговор који изазива главна компонента, као и да обезбеде стабилност вакцине и сведу на минимум њене нежељене ефекте.

Потребно је рећи да, за разлику од конвенционалних лекова, не постоје „опште“ вакцине против класа вируса. За сваку врсту вируса се мора поново правити вакцина, јер она не утиче на метаболизам вируса, већ „програмира“ одговор нашег имуног система. Након увођења вакцине и формирања одговора имунитета, наш организам је потпуно наоружан и може да сачека вирус, уништавајући га одмах својим антителима и спречавајући опасни развој болести.

Стога је механизам за тестирање вакцине јасан: прво се дуже време тестира на лабораторијским животињама, а затим и на људима добровољцима. Сва тестирања на људима већ су у складу са добро познатим правилом „двоструке слепе плацебо контроле“: ни лекар који руководи експериментом, ни добровољци који се тестирају, нису упозорени на важне детаље и суштину тестирања, а половини испитаника се намерно не даје вакцина, већ „празна“ супстанца (плацебо).

Управо та испитивања су завршена у Русији крајем јуна. Она су показала високу ефикасност нове руске вакцине, чија производња сада почиње.

Према објављеним информацијама, вакцина ће се серијски производити истовремено у три предузећа у Владимирској, Јарославској и Московској области. У питању су компаније „Генеријум“, „Р-Фарм“ и „Биннофарм“.

Занимљиво је да ће руску компанију „Р-Фарм“ користити за производњу и најближи конкурент руске вакцине — британска вакцина коју је направила компанија „Астразенека“. „Р-Фарм“ је већ најавила да ће производити оксфордску вакцину под лиценцом за накнадни извоз у 30-50 земаља, укључујући земље Блиског Истока, Југоисточне Азије, Источне Европе, ЗНД и, наравно, за употребу у самој Русији.

Овај приступ јасно показује снагу међународне сарадње у борби против вируса корона. Упркос такмичарској основи за развој самих вакцина, у тренутку преласка на стварно спашавање живота конкуренција се претвара у блиску сарадњу. Јер чак и са производњом неколико милиона доза вакцине месечно, вакцинација руског становништва ће трајати дуго, да и не говоримо о становништву читаве планете.

Сарадња, а не конкуренција

Вирус корона је отворио нову страницу у историји борбе људи са опасним заразним болестима. Управо захваљујући широкој међународној сарадњи, постало је могуће оно што се раније сматрало немогућим: вакцине-кандидати су биле направљене и практично завршиле клиничка испитивања за око шест месеци.

На ово је утицало много фактора, али се са сигурношћу може рећи: отвореност података о вирусу, његовој РНК, протеинима, вакцинама које се развијају, као и најшира размена научних информација, играли су пресудну улогу у овом успеху. Да таква радна атмосфера „глобалне лабораторије за борбу против ковида 19“ није била створена, тек сад тек сад би смо, можда, опрезно прилазили фази клиничких испитивања најперспективнијих вакцина. Данас видимо потпуно другачију слику. Можда ће већ за месец дана читав свет добити ефикасан и приступачан лек за нову болест, а ковид 19 ће постати само опасна, али никако смртоносна, сезонска болест.

Још један занимљив моменат у тренутној „трци вакцина“ је да су неке од најтежих вакцина за развој, засноване на вирусним векторима, прве које су стигле до циља.

Може се рећи да су британски и руски научници имали среће што су „опипали“ слабо место у вирусном геному, које изазива јасан и недвосмислен одговор нашег имунитета. Или, што је вероватније, одразио се тренутак који је већ поменут у тексту: први пут приликом развоја вакцине научници нису лутали „по мраку“, покушавајући да извуку мрвице драгоценог знања из остатка информација из патената за вакцине и из непотпуних публикација научника, који су се писмено обавезали на неоткривање података у корист „велике бизнис фармакологије“, већ су сарађивали у оквиру праве „научне интернационале“ и били посвећени хитном задатку проналажења лека за ковид 19.

Пријатно је видети и да су руски регулаторни органи поступали максимално оперативно, координирајући и одобравајући програм клиничког испитивања у најкраћем року. Ово је омогућило да се правовремено добије и тестира вредна вакцина, пре доласка другог, јесењег таласа вируса.