У извештају је прецизно наведено да су уговорени увозни послови у вредности од 620,3 милиона долара, који се односе на модернизацију мигова 29, набавку беспилотних летелица, али и ПВО система Мистрал и ФК-3. У Министарству одбране још не желе да причају о овој набавци, али нису ни демантовали информацију.

Уредник специјализованог портала „Балканска безбедносна мрежа“ који је први објавио податке о куповини, војни аналитичар Алексадар Радић сматра да је мотив набавке пре свега спољна политика. Јер, Србија пазари на три важна места, пре свега од Русије, затим од ЕУ и САД, а сада и од Кине.

„Западна средства су специфично скупа, а ако купите руско, онда сте у конфлику са америчким законом из 2017. године, који омогућава да се уведу санкције земљама које сарађују са Русима и купују нову војну технологију. Направљен је маневар кроз иглене уши када је реч о досадашњим куповинама из Русије“, сматра Радић.

Он каже да се Кинези углавном базирају на копирању руских решења, а делимично и америчких. Радић подсећа да је Кина деведесетих купила руски систем С-300, направила свој клон ХQ-9, а многа копирана техничка решења применила у изради других ПВО система.

Професор београдског Машинског факултета Момчило Милиновић оцењује за Спутњик да је кинески ПВО систем ФК-3 изванредан, јер ракете имају домет од 100 километара, 27 по висини.

„То је батерија која има три возила са по четири ракете, савршено спаковане. Представља напредовање у ПВО одбрани Кине до самог врха, по квалитету, начину реаговања и домету“, каже Милиновић.

Он објашњава да је систем заправо комбинација првог модернизованог решења руског система С 300 и америчког Патриота. Страшна комбинација, коначно ћемо имати одбрану коју смо хтели, каже професор Милиновић.

„Оно што је са Патриота, то је косо лансирање у зону захвата, ту је пасивни скенирајући радарски систем, копија Патриотовог радара. Батерија има три лансера са по четири ракете, који може да туче шест циљева. Један радар све ради, то је америчка концепција. Јако је важно да на средњем домету имамо тако врстан радарски систем, који нема одбрану од 360 степени, али има сјајну одбрану у зони очекивања“.

Кинески ПВО укрштен са Панциром

Милиновић не искључује могућност да ће Србија пазарити варијанту до 120 километара и додаје да је важно знати и колико батерија ће да купи Србија, али и како ће их разместити. Очигледно смо одлучили да кинески производ умрежимо са Панциром и то је велики технолошки изазов који ником другом није пао на памет, примећује наш саговрник.

„Панцир гађа тачкасте циљеве, крстареће авио бомбе, ласерски навођене, све што се баца из ваздуха јако прецизно, он је бабарога на свом домету, питање је да ли ћемо моћи ФК-3 на том великом домету исто тако успешно да користимо. Ако се то догоди, буквално да као јединствена јединица стоји, то ће Кинезима бити моћна реклама, јер је С-400 скуп. Ако решење ради, они би у том случају свима показали како је Србија успела да умрежи ФК-3, који је виши систем са Панциром, који брани зону где делује ФК-3″, објашњава Милиновић.

Лукава глава, сама прерачунава циљеве

Он додаје да је и глава за самонавођење, како каже, веома лукаво решена, сама врши прерачунавање циљева. Није потребно да се сигнал врати на командно вођење, па да се шаље на ракету. Сама врши прорачуне према броју циљева које види и сама одлучује на који ће да циља. Ако дође до ометања, командни систем на земљи преузма и наставља да води ракету.

Саму ракету Кинези су развијали 20 година, а према сазнањима нашег саговорника, онима који размишљају да купе систем нуде да га претворе у вертикални, нуде и топло и такозвано хладно лансирање.

„Треба јасно рећи и да ово није концепт руске ПВО одбране, већ га је Кина самостално направила скупљајући знања која има Патриот и решавајући све што је мана руског система. Одустали су од вертикалног лансирања, то је велика предност за гађање у било којој тачки. Мора да се усмери и не може да бира зоне у које није усмерена, а ако се усмери тамо где су циљеви, нема зезања, одлична је“.