БЕОГРАД: Вољом и оптимизмом Душан побеђује недаће

Душан Добросављевић, ученик седмог разреда Основне школе „Др Драган Херцог”, са нестрпљењем очекује 10. мај. Тога дана, у гимназији у Сремским Карловцима, учествоваће на републичком такмичењу из српског језика и књижевности. Биће то прилика да Душан у прилично „оштрој” конкуренцији провери своје знање.

Ово би била лепа, али обична прича о плановима и очекивањима вредног основца, да није једне „ситнице”.

Душан је од рођења слеп и везан je за инвалидска колица. Сваки од та два хендикепа довољно су озбиљни да би обесхрабрили и старије од њега, али то не важи за Душана. Он одише оптимизмом. Одличан је ђак, глуми у позоришним представама, добар је и поуздан другар, воли музику, спорт, има занимљиве планове… Својим животом потврђује изреку „све се може, кад се хоће”, а последњи успех доживео је као нови подстрек да тако и настави.

– Моја школа је на општини Савски венац, тако да сам прво „прошао” општинско, а потом и градско такмичење, одржано у ОШ „Дринка Павловић”. Успех ме је обрадовао, јер ми је још једном потврдио да се труд исплати и да могу да будем равноправан са вршњацима из осталих школа. Најрадоснија је моја породица, а нарочито мама, тако да ми је драго и због њих – скромно каже Душан.

Како изгледа његов просечан дан?

Устаје пре шест, а потом, из Панчева где живи са родитељима, две сестре и братом, деда Бранислав га вози до Клинике за рехабилитацију у Сокобањској улици, где се лечи и има наставу. Часови му почињу у 7.30 (у комбинованом одељењу које чине ученици од петог до осмог разреда), а после њих Душан иде и на вежбе. Све то са паузом за ручак и другим активностима потраје и до 15 часова, када га други деда, Радан, преузима и враћа кући. А тада следи учење.

– Напорно је, али Душан са лакоћом све постиже. Никада није закаснио на наставу, а има и најмање изостанака, тако да даје пример и осталим ђацима. Пажљив је на часовима, има одличну меморију, учествује и у позоришним представама, омиљен му је лик Вањке из Чеховљеве приповетке. Он разуме књижевност и о њој размишља, тако да успех није дошао случајно – истиче Наташа Војиновић, професорка српског језика и његов разредни старешина.

Душан се за књижевност, каже, заинтересовао јер у људима буди машту и чини их племенитијим. Воли класике, али и модерну литературу, па су му омиљени и Хари Потер и Робинзон Крусо. Већ је прочитао и лектиру за седми разред, а књиге „чита” тако што наручује и користи компакт-дискове библиотеке за слепе. Ипак, највише учи у школи, а осим наставника помажу му и другари. Разред чине деца из целе Србије која се лече на Клиници за рехабилитацију „Мирослав Зотовић”, и прави је пример другарства, слоге и вршњачке солидарности.

– Помажу ми сви другари, али посебно Белмин Нушевић, ученика осмог разреда. Он ми на часовима чита и пише текстове, а увече се редовно чујемо на скајпу и тако обнављамо градиво. Ми смо сви у одељењу као сложна породица, тако да је овај мој резултат и наш заједнички успех. Поручио бих и осталим људима, а нарочито деци, који имају неки здравствени проблем, да због њега не одустају од својих циљева. Јер, где има воље има и начина – поручује Душан Добросављевић.

Настава на даљину

Клиника за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић”, где Душан похађа наставу, само је један од дванаест „пунктова” Основне школе „Др Драган Херцог”. У овој школи, основаној још 1969. године, образују се сва деца која због својих здравствених проблема привремено или трајно нису у могућности да похађају остале школе. Осим у болницама, часови се одржавају и у кућама ученика, а недавно је уведена и „настава на даљину”, која је од нарочите користи ђацима из унутрашњости.

Тагови: Душан Добросављевић, Сремски Карловци, Српски језик