„Он је турски грађанин и зато не може ништа да уради, осим да ћути“, објаснио је за Спутњик стручњак за верска питања Николаос Савопулос.

У исто време међу верским аналитичарима влада мишљење, да Вартоломеј не може да сачува јединство православне цркве.

„Први међу једнакима“ епископ у друштву православних цркава, изгледа да је остао усамљен и у ћорсокаку, због ситуације у православном свету, коју је он направио дајући аутокефалност расколничкој цркви у Украјини. Реакција важних људи би требало да буде јача. Иако се ситуација по статусу цркве Свете Софије догодила у ситуацији православног слабљења и патријарх Вартоломеј носи одговорност за то“, изјавио је за Спутњик Теодорос Зизис, почасни професор Богословског факултета Универзитета Аристотела у Солуну.

„Ако би се патријарх Вартоломеј позабавио тиме да сачува уједињену православну цркву, тада би њихова подршка била јача, чак и када не би успео, други би помогли. Али због несугласица, за које управо он носи одговорност, реакција православних цркава је слаба“, додао је он.

Према мишљењу професора, важан разлог што васељенски патријарх не изражава своје мишљење може бити страх од реакције муслиманског народа и страх од нових нереда, као оних који су били у септембру 1955. године.

Са друге стране, стручњак за верска питања Иоанис Тацис сматра да деловања Турске нису наишла на препреке управо због разрушеног јединства православља што је последица одлуке васељенског патријарха.

„Православне цркве имају исто мишљења да црква Свете Софије не треба да постане џамија. Ипак оне не могу да наступе заједничком изјавом. Оне не могу да организују Свеправославни Сабор. То је последица догађаја у Украјини. Раскол у православљу представља потешкоћу за одлучивање и изражавање позиције. Трагично је, да старешине цркава не могу да дођу до решења. Све то указује на недостатак кохезије не само на тему цркве Свете Софије, него и на тему могућих проблема у будућности. Како Ердоган, тако и међународна заједница виде да раскол постоји, и нико се неће озбиљно односити и са поштовањем таквој цркви“, између осталог наводи стручњак за верска питања.

Ердоганова компензација за Ају Софију

Тацис је окарактерисао литургију на дан Успења Богородице 15. августа, у манастиру Панагија Сумела, као покушај да се скрене пажња.

„Може ли литургија 15. августа да компензује чињеницу да ће Турци цркву Свете Софије користити као џамију? Наравно да не“, подвлачи он.

Према последњим саопштењима Патријаршије, после Ердоганове одлуке литургија у манастиру Панагија Сумела ће се ипак одржати.

„Ердоган је лукав. Он узима цркву Свете Софије и претвара је у џамију, притом не отвара манастир Панагија Сумела и ми му се захваљујемо“, каже Димитрис Ризос.

Мариос Бегзос, бивши декан Богословског факултета и професор упоредне филозофије и религије види у овоме лични пораз васељенског патријарха.

„Током претходних 30 година, колико је Вартоломеј на месту патријарха, не само да није обновила свој рад Духовна школа на Халкију, него смо и сведоци како се црква Свете Софије претвара у џамију без икакве реакције. То је лични пораз васељенског патријарха, који није могао да спречи такав догађај“, подвлачи он.

Аналитичари се слажу у мишљењима, да је одговор Грчке православне Цркве, на тему промене статуса Свете Софије, могао бити много јачи.