ЖРТВЕ ИЗ ЂАКОВИЦЕ: Приштина не да тела рођацима

Сахрана петоро Шутаковића, убијених 1999. у Ђаковици, привремено одложена. Посмртне остатке хоће да уруче на прелазу са Црном Гором, а не са Србијом. Породица не жели да тела прима „из руку крвника, оних који су их убили“

КОСОВСКЕ власти одбиле су у уторак да у Приштини предају рођацима посмртне остатке пет чланова породице Шутаковић и двоје Петровића, који су киднаповани и убијени 1999. године у Ђаковици. Привремене институције, како су потврдили за „Новости“ у фамилији Шутаковића, пристају да дају тела, али само на административном прелазу са Црном Гором.

– Разлог због кога у Андријевицу нису допремљене кости наших најближих, иако је то било најављено за уторак, лежи у инаћењу косметских власти. А због тога је у Црну Гору и дошла родбина из иностранства. Албанска страна жели да се пренос посмртних остатака са КиМ у Црну Гору обави преко граничног прелаза Кула, док ми желимо да кости наших најдражих дођу преко Србије. Не желимо да их примамо из руку крвника, оних који су их, ни криве ни дужне, на правди бога ликвидирали – рекла је за „Новости“ блиска рођака убијеног Недељка Шутаковића, рођеног 1936.

Поред њега, у масовној гробници „Бункер“, на периферији Ђаковице, ексхумирано је и тело његове супруге Даринке (1945. годиште), из Коњуха, испод Комова, као и тела њихова три сина, који су убијени кад су имали 10, 17 и 18 година – Александра, Ђорђа и Радомана. На андријевачком гробљу недавно је изграђена гробница за породицу убијену пре две деценије у Ђаковици, која се донедавно водила као нестала.

– Косметски Албанци не дају ни да се нашим рођацима обави помен у Пећкој патријаршији, на родној груди метохијској, што је наша изричита жеља. Смета им публицитет који би добио злочин који желе да прикрију. Због тога и не дају да се њихове кости предају породици на територији Србије. Стављено нам је до знања, да, ако будемо на томе инсистирали, ко зна колико дуго ћемо чекати да их сахранимо – прича рођака.

И председник Владине комисије за нестала лица Вељко Одаловић рекао је за РТС како је претходно договорено да посмртни остаци буду дати породицама. После тога би се одржало опело у манастиру Грачаница, а затим би тела била пренета и покопана у Андријевици, у Црној Гори.

– Ово је најдиректније кршење радних правила и процедура и свега оног кроз шта смо прошли у свом овом периоду. Радна група је као механизам до сада решила преко 3.000 случајева несталих особа. Ако Приштина буде остала на овим позицијама, доводи се у питање наша даља сарадња – истакао је Одаловић.

Србија ће инсистирати да специјализовано тужилаштво по окончаном процесу отвори истрагу, јер се много ствари зна у вези са овим отмицама – ко су људи који су чували објекте, ко су Албанци који су стражарили и ко је у тој зони одговорности чинио злочине.

Према речима рођаке Шутаковића, постоји могућност да Шутаковићи буду сахрањени 4. септембра. Пре тога био би одржан помен у манастиру Ђурђеви ступови, у Беранама.

– Све ће се знати у наредна два дана. Ако не буде договора са косметском страном, која је од Унмика преузела сва овлашћења и одмах почела са нељудским понашањем, ко зна када ћемо у заједничку гробницу похранити кости наших мученика – каже рођака. – Цео случај око идентификације, са међународним организацијама, водила је држава Србија. Од ње очекујемо додатну интервенцију, али не и да учини нешто што би поново одложило сахрану.

Према једној верзији, Шутаковиће су терористи ОВК киднаповали из стана, у Ђаковици, у јулу 1999. Дуго су чекали док Недељко од фирме није добио стан, па су га, наводно, чували и нису на време побегли. Према другој верзији, породица је бежала пред терористима и покушала да се склони у једну цркву, где је и ухваћена. Тела су пронађена претрагом масовне гробнице „Бункер“, близу фабрике „Металик“, у априлу 2018.

У Ђаковици и околини, која је била у зони одговорности браће Рамуша и Даута Харадинаја, страдало је на стотине Срба. Комисија и даље води око 50 људи као нестало. Према Одаловићевим речима, само на периферији Ђаковице постојала су најмање четири логора, односно илегална затвора за Србе и неалбанце. Налазили су се у хотелу „Паштрик“, у фабрици „Вирџинија“, код фабрике „Металик“ и у Ауто-школи.

– Постоје сведоци који су били у тим затворима, постоје бројне жртве, а нико за те злочине није одговарао – рекао је Одаловић. – Можда је ово тренутак да, ако се отворе истраге, дођемо до праве истине и до извршилаца и налогодаваца. То је био лов на Србе!

АНАЛИЗА И У ХАГУ

БИО је дуг пут до идентификације наших рођака, прича саговорница „Новости“ из фамилије Шутаковића. Како каже, најближи сродници дали су ДНК узорак. Ћутало се и чекало годинама:

– Било је разних прича, те нашли су им тела, па поново нису… Био је то кошмар. Истина је, кости су им пребацили у Хаг. Тамо су обављена испитивања. Ко зна где су сада кости мученичке и ко зна шта ће нам Шиптари испоручити у ковчезима. Јасно је, Шиптари добро сарађују са Црном Гором. Због тога и желе да преко прелаза између Космета и Црне Горе испоруче њихове остатке. Мисле, лакше ће сакрити зверство, али варају се!