БЕОГРАД: Упокојио се архитекта Предраг Пеђа Ристић (1931-2019)
Др Предраг Ристић
Познати српски архитекта и професор на Академији СПЦ за уметност и конзервацију Предраг Пеђа Ристић преминуо је у 89. години.
Предраг Риситћ је рођен у Београду 17. јануара 1931. године. Основну немачко-српску школу завршио је 1941. године а гимназију краља Александра I 1949. године.
Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, основаној на математичкој теорији скупова.
Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира“. Докторат је нострификован на Београдском Универзитету. Државни испит је положио 1979. године.
Био је члан УЛУПУДС-а, и предавач на бројним академијама у Европи. На Академији СПЦ за уметност и конзервацију био је професор од њеног оснивања.
Био је носилац Ордена Светога Саве II реда. Добио је Прву награда принца Чарлса за пројект црквеног дома у Бирмингему у Енглеској, Сребрну награду на међународном филмском фестивалу у западном Берлину 1974. за научни филм.
Такође, добио је прву награду за Југословенски научни ТВ филм 1970. године и награду за животно дело УЛУПУДС-а.
Био је познат по пројектима црквених здања. У Србији, а и у свету, саграђено је више од 150 храмова по његовим плановима.
У најлепша здања која је он пројектовао спадају црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, Саборни храм у Подгорици, црква у Апатину, на Равној Гори, Острогу, у Гацком, Убу, Бирмингену, Хановеру, Сиднеју…
Саучешће министра Вукосављевића
Поводом смрти Ристића, министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио је телграм саучешћа.
„У име Министарства културе и информисања и у своје лично име, изражавам саучешће породици, Удружењу ликовних и примењених уметника Србије и свим поштоваоцима дела архитекте Пеђе Ристића“, навео је министар.
Како је додао, Ристић је неуморно итрајавао у очувању величанствене црквене архитектуре верујући да је црква брод који душе води у спасење.
„Био је носилац многобројних награда из различитих области и члан Медиале, јединог српског аутентичног уметничког покрета. Професор на Академији Српске православне цркве и гостујући професор на европским универзитетима. Памтићемо га као градитеља који је упозоравао да нам је итекако важан духовни простор. Пројектујући цркве, тај простор је неговао преко шест деценија“, поручио је Вукосављевић.
Опрема: Стање ствари
