НЕМА ПРАВДЕ ЗА СРБЕ: УНМИК знао за масовне гробнице у Малишеву и Волујаку

УНМИК је знао за масовне гробнице у Малишеву и Волујаку у којима су били посмртни остаци 40 Срба и тројице Рома из села Ретимље и Оптеруша и урбаног дијела Ораховца, отетих у јулу 1998. године, указује на то извјештај Комисије за нестала лица Србије.

Они су киднаповани у терористичкој акцији коју су припадници ОВК спровели почев од ноћи 17. јула до јутра 19. јула.

– Њихови посмртни остаци су пронађени у масовним гробницама у Волујаку и Малишеву, а информацију о масовним гробницама је дао шеф Комисије за ексхумације УНМИК-а Хосе Пабло Бараибар – наводи се у извјештају Комисије за нестала лица Србије.

У масовној гробници у Малишеву, која је „званично“ откривена 15. маја 2005. године пронађено је и идентификовано 13 лица, а у Волујаку 19. маја исте године још 23 лица.

Масовна гробница у Волујаку налазила се у пећини дубокој око 150 метара кроз коју протиче ријека понорница. Открили су је Унмик полицајци почетком 2000. године када су на ободу пећине пронашли већу гомилу стиних костију.

– Скупили су одбачене кости и похранили их у двије вреће на гробљу у Пећи – наводе из Комисије за нестала лица.

Током идентификације, придодате су и „кости похрањене у двије кесе на гробљу у Пећи“.

Преживјели Костићи, Николићи, Баљошевићи одмах су се послије отмице обраћали високим косовским функционерима Вељку Одаловићу и Зорану Анђелковићу, састали се са предсједником Србије Миланом Милутиновићем приликом његовог боравка у Приштини, а неколико пута и са шефом верификационе мисије ОЕБС-а Вилијемом Вокером, који им је у присуству више десетина новинара у Медија центру у Приштини рекао да за њега „не постоје људи отети 1998. године“.

Претрага локација масовних гробница извршена је 2005. године да би послије идентификације посмртни остаци били предати породицама и сахрањени на гробљу Орловача у Београду у октобру 2006. године.

Са списка од 43 несталих Срба и Рома из Ораховца отетих у јулској терористичкој акцији остао је неидентификован још Младен Костић из Ретимља.

Члан приштинске Комисије за нестала лица Негован Маврић рекао је Срни да нису тачни подаци Међународног комитета Црвеног крста, према којима је од почетка 1998. године до данас на Косову и Метохији евидентирано више од 5.200 несталих лица и само 300 Срба.

– Никоме није јасно на основу којих и чијих података је списак сачињен – истакао је Маврић.

На збирном списку Комисије за нестала лица Србије су 1.653 имена од којих је 575 Срба и неалбанаца са Косова и Метохије.

Маврић је рекао да се на списку републичке Комисије за нестала лица, која су потраживале породице Срба и неалбанаца, раније налазило нешто више до 1.300 људи, а да се тренутно налазе имена њих 575.

Он је истакао да разлика у списковима МКЦК и домаћих комисија проистиче из метода прикупљања података, јер МКЦК не прихвата пријаве које су поднијеле комшије, даљи рођаци или неко трећи.

Из Комисије за нестала лица Владе Србије кажу да су нестале бројне српске породице и да њихов нестанак није имао ко да пријави МКЦК као што се то десило са породицом Шутаковић – отац, мајка и три сина доби од 20, 18 и 12 година која је киднапована два до три дана по уласку КФОР-а 12. јула, у Ђаковицу.

– Таквих случајева има много – каже Маврић и истиче да је прије и за вријеме рата нестало око 25 лица са списка, док је осталих 75 одсто нестало по уласку КФОР-а на Косово и Метохију.

Маврић је подсјетио на трагичну судбину Костића, најстрадалније српске фамилије на Косову и Метохији, из Ретимља код Ораховца, чијих је 14 чланова нестало 18. јула, 1998. године, а касније су пронађени у масовној гробници Волујак, подручју које је било под директном контролом премијера у оставци привремених приштинских институција Рамуша Харадинаја.

У Ораховачкој жупи је киднаповано укупно 84 Срба и Рома. До сада их је идентификовано 72 док су остали, како тврде у Републичкој Комисији, извјесно страдали у неком од логора у сјеверној Албанији.

– На основу документације коју посједујемо – десетине хиљада изјава, фото документација и друга документација, и која је достављена Хашком трибуналу извјесно је да су остали са списка Ораховчани страдали у сјеверној Албанији и били жртве трговине органима – истичу из Комисије.

Из Комисије за нестала лица изразили су увјерење да Специјално тужилаштво у Хагу, пред којим ће се судити припадницима терористичке ОВК за злочине над Србима и неалбанцима, не може ставити ад акта документацију „Масовна гробница-Волујак“.