Према наводима портала „Вести“, на списку оптужених је, поред осталих, и шест генерала — некадашњи начелник Генералштаба и командант Треће армије, генерал Небојша Павковић, Драган Живановић, Момир Стојановић, Младен Ћирковић, полицијски генерал Сретен Лукић, уз претходно подигнуте оптужнице против Божидара Делића и Љубише Диковића.

Покушали да саслушају Павковића

Како је Спутњику потврдио Александар Алексић, адвокат генерала Павковића који у Финској служи затворску казну на коју га је осудио Хашки трибунал, истражни судија и тужилац Специјалног суда у Приштини пре три дана су били у затвору у Финској у неуспелом покушају да саслушају Павковића.

Адвокат Горан Петронијевић каже да уопште није сигуран да би се то могло назвати политичком причом.

„Ако они крену да процесуирају, очигледно имају сагласност за то. Никада ништа нису урадили без сагласности Вашингтона. Чим су почели да раде, не раде то само због својих унутарполитичких потреба, већ су добили сигнал. А ако су добили сигнал из САД, онда је то већ озбиљно“, објашњава наш познати адвокат који је бранио српске оптуженике у Хагу.

Кренули преким путем

Петронијевић, такође, указује и на процедуру када су у питању они који су процесуирани пред Хашким трибуналом, што је случај са Павковићем и Лукићем. Тужилаштво у Приштини би, како наводи, да добије одобрење Трибунала да воде поступак против њих, а наравно да нису ни тражили то одобрење.

„Они су кренули преким путем преко међународне правне помоћи од Финске, која је њих признала као државу и имају на располагању тај институт и могу да уђу у билатерални аранжман. Али, Финска нема друга права према Павковићу сем оних која су везана за притвореника, односно, особу која издржава казну“, каже Петронијевић.

Објашњавајући шта то значи, он напомиње да Финска има уговор са УН, уговор са Хашким трибуналом, да се на њеној територији, у њеним затворима издржава казна која је изречена пред Хашким трибуналом. Они тако према генералу Павковићу као осуђеном лицу немају никакве ингеренције, изузев оних које се тичу правила издржавања казне, прецизира овај адвокат.

Чије је српско тужилаштво?

Он са огорчењем констатује да већ 20 година Тужилаштво за ратне злочине у Србији ништа није урадило од оног што је морало, јер истражује и суди само Србима, питајући се да ли је то орган правосуђа Србије или САД и чијим интересима служи. У томе је, каже, суштина ствари.

Да је подигло макар 30 оптужница у одсуству против Албанаца, Хрвата, Бошњака, за шта, како напомиње, и те како има основа, све би било другачије.

Проблем је, сматра он, у нама, а ту га види и један од генерала који је на списку, Момир Стојановић.

Он је за Спутњик рекао да не може да потврди тачност те вести, али и да је са релевантног места добио савет да не напушта Србију.

Пола Србије чека потерница

Порука је јасна, јер шта би било у случају расписивања међународне потернице, с обзиром на чињеницу да су готово сви у окружењу признали самопроглашено Косово.

„Знате шта, пола Србије ће се једнога дана наћи на потерницама. Сваки дан ми чујемо — подигли оптужницу против тог и тог. Јавна је тајна да су у свакој општини на Косову и Метохији подигнуте оптужнице против највиђенијих Срба. На тим оптужницама је негде 100, негде 200, негде 300 њих. Порука је, ако би се ти виђенији Срби вратили на КиМ, вратили би се и остали. Овако, ти Срби никада неће крочити на Косово, па неће ни нико више“, објашњава намеру Приштине Стојановић.

Каже да колико са горчином, толико и са тугом мора да констатује да он, као и остали официри који су часно бранили своју земљу на Косову и Метохији, морају сами пред јавност да изађу и кажу да су невини. Тужно је, додаје он, што то држава годинама не чини и указује на случај Хрватске, где не дозвољавају да падне ни најмања сенка сумње на њихове официре, генерале, војнике. Ту су, додаје он, сви у њиховој одбрани јединствени, од државног врха, до тамошње јавности. Са друге стране, ми ни не знамо колико потерница имамо из Хрватске, указује саговорник Спутњика, оценивши да готово сви војници и официри ЈНА из Србије који су ратовали на територији Хрватске имају потерницу.

„Сада, ево, чујем да ће бити девет оптужница из Приштине. Биће можда и 19, биће на њима команданти, биће цела српска војска на оптужници“, каже Стојановић, правећи паралелу са хрватским тајним оптужницама и потерницама.

Он додаје да је у овом случају кључно питање колико је Србија уважена у међународној заједници.

„Кључно је колико се њена реч поштује, колико је она заступљена у Интерполу, колико се њени захтеви за скидање са потерница поштују или не поштују“, каже за Спутњик некадашњи начелник Одељења за оперативне послове Команде Приштинског корпуса Треће армије Војске Србије и Црне Горе и бивши директор Војнобезбедносне агенције.