УГЉАНИНОВ НОВИ УДАР НА СРБИЈУ: Прави државу „Санџак“ која ће имати „свој устав, полицију, владу, скупштину“…

Бошњачко национално вијеће Санџака иза ког стоји Сулејман Угљанин усвојило је пре два дана „иницијативу за решавање статуса Бошњака и статуса регије Санџак“ којом се захтева да ова „регија“ добије „специјални статус“, а да се „функције државне власти“ у регији „остварују преко органа Санџака и преко органа у општинама у нејговом саставу“!
Како стоји у „иницијативи“ Санџак ће имати свој „Устав Санџака“ који ће израдити стручњаци ЕУ а о питањима из своје надлежности „Санџак ће доносити законе и друга општа акта“. Поред овог, закључено је у „иницијативи“, „Санџак ће имати своју Скупштину као законодавно тијело, гувернера и Владу као носиоце извршне власти, укључујући и полицију под њихово контролом, независно судство и друге органе“!
Пократачи наглашавају да иницијативу покрећу „почев од слободно изражене воље грађана Санџака на Референдуму одржаном од 25. до 27 октобра 1991. године, вођени принципима повеље УН, Декларације о људским правима, позивајући се на одлуке, дух и смисао мировне и међународне конференције о бившој Југославији у Хагу, Лондону и Женеви“!
У „иницијативи“ покренутој пре два дана у Новом Пазару, тврди се да су „границе Санџака утврђене на Берлинском конгресу 1878. године“, па тако Санџак, за који се тражи специјални статус, обухвата општине Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Нова Варош, Прибој, Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Петњица, Гусиње, Плав и Рожаје, а те границе не могу се мењати без сагласности грађана Санџака. „Контролу граница Санџака вршиће међународне снаге“! – осмишљено је још у Новом Пазару.
У образложењу „иницијативе“ стоји даље да је „Санџак одвојен од Босне одлуком Берлинског конгреса 1878,“, да су „Србија и Црна Гора у Првом светском рату окупирале и запоселе делове територије Санџака које називају „југозападна Србија и североисточна Црна Гора, те да је „на „Подгоричкој скупштини“, 26. новембра 1918. године извршена анексија Санџака и Црне Горе и да су припојени Србији након чега је 1. децембра 1918. године формирана Краљевина СХС и тиме озваничена окупација Санџака“.
Даље су у образложењу наводи да је „геноцид који су извршиле српске оружане снаге над Бошњацима у Сребреници највећи злочин на тлу Европе после Другог светсог рата, да „након распада бивше СФРЈ једино бошњачко питање није решено“, па „бошњачки народ полаже право на своју националну државу што је предуслов за опстанак Бошњка на Балкану“.
Бошњаци су, остоји у образложењу три пута у двадестом веку легитимно исказали своје самоопредељење и то августа 1917 у Сејници, новембра 1943. у Пљевљима ина референдуму одржаном од 25. до 27 октобра 1991. године.
Поред осталог, део „иницијативе“ о специјалном статусу Санџака садржи и став о „Републици Српској“ у коме се наводи да је „босанскохерцеговачки ентитет „Република Српска настала на удруженом злочиначком подухвату и геноциду над Бошњацима“.
„Српске оружане снаге, војска, полиција, државна безбедност и друге наоружане групе у њиховом саставу за бошњачки народ представљају непријатељску оружану силу“ – стоји даље у образложењу „иницијативе“ и додаје да су „српске оружане снаге учествовале у удруженом злочиначком подухвату планирања и извршења геноцида над Бошњацима, злочинима против човечности и прогонству цивилног бошњачког и другог несрпског становништва у БиХ, Санџаку и на Косову. З. Ш.