У седам закључака састанка државног врха са Србима са Косова и Метохије утврђено је да се Србија залаже за компромис и мирно решење, али да је спремна да свим средствима заштити српски народ у случају покушаја насилног нарушавања његове безбедности и његовог опстанка.
Председник Србије Александар Вучић после састанка са Србима са Косова и Метохије рекао је да је Београд спремио мере против косовске власти. Обелоданиће их тек после састанка у Паризу са делегацијом Приштине, који се одвија под патронатом немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона. Председник је нагласио да „ћемо на све начине гледати да те мере не погоде Србе на Косову и Метохији“, због чега су оне и ограничене, али врло снажне и оштре.
Вучић је поновио и да знамо да су јединице РОСУ у приправности и да намеравају да хапсе Србе, и позвао међународну заједницу да спречи такав развој догађаја.
Политиколог Драгомир Анђелковић сматра да су мале шансе да се нешто промени набоље после састанка у Паризу, али истиче да је битно да је Србија заузела јасну позицију да је наше стрпљење при крају.
„То је важно из два разлога. Прво да охрабримо Србе на Космету да нису препуштени сами себи, јер докле год ми водимо одмерену политику, они могу да осете да су сами. Дакле, важно је рећи да ћемо реаговати ако нема компромиса или договора“, напомиње Анђелковић.
Друга битна порука која је после тог састанка послата, према мишљењу нашег саговорника, намењена је међународној заједници.
„Наше тактизирање се понекад тумачи као слабост, како од стране западних фактора, који стоје иза Приштине, тако и од стране албанских екстремиста. Важно је подвући линију и дати конкретан рок. Председник Вучић је то сада урадио и сада нам остаје да када тај рок прође, ако се ништа позитивно не деси, да Србија уистину крајње енергично реагује. Да прецизно, али болно удари по тачкама што би албанском фактору на Косову нанело штету“, наглашава Анђелковић.
Наш саговорник је прокоментарисао и наводе које је српски председник изнео у вези са сазнањима о намерама специјалних снага Косова да хапсе Србе. Анђелковић истиче да је важно апеловати на међународне факторе да спрече турбуленције на Косову, које би могле да доведу до сукоба, али је исто тако битно и да их упозоримо да ће след догађаја бити негативан ако се допусти да Албанци делују агресивно.
„У наставку ове приче мора да постоји и спремност Србије да реагује. Ако Албанци покушају да на било који начин угрозе Србе, Београд би требало хитно да изађе из свих аранжмана које је прихватио у Бриселу, јер друга страна Бриселски споразум није применила. То нам даје за право да успоставимо све институције Србије, укључујући и цивилну заштиту, и да им се супротставимо“, каже Анђелковић.
Он подсећа да су Албанци 2011. године покушали да узурпирају Север и да су се тада Срби уз цивилну заштиту организовали и то спречили, тако да би, ако буде потребно, то поново требало применити.
О детаљима састанка председника Србије и Срба са Косова и Метохије говорио је директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.
Он је пренео да је на састанку било 140 политичких представника Срба и најзначајнијих институција Србије са Космета, као и да је донето седам закључака по питању актуелне ситуације на КиМ. Међу њима је и тај да нема дијалога Београда и Приштине док се не укину таксе.
Ђурић је нагласио да је на састанку наглашена опредељеност државног руководства и свих политичких представника Срба са Косова и Метохије да се до компромисног решења за питање КиМ дође мирно и путем дијалога са политичким представницима албанског народа. Међутим, поновљена је спремност Републике Србије „да свим средствима заштити српски народ у случају покушаја насилног нарушавања његове безбедности и опстанка на територији АП КиМ“.
Изражена је и нада да ће међународне мисије одговорно спроводити свој мандат, како до остварења насилних сценарија никада не би дошло.
Љубан Каран, пензионисани пуковник КОС-а, сматра да је то последње можда и најјачи закључак састанка. Према његовом мишљењу, тиме је јасно предочена суштина српске политике у вези са Косовом и Метохијом. Он се слаже да је дијалог нешто што би смирило тензије у овом тренутку. Међутим, то Приштина не прихвата, већ се свим силама труди да до њега не дође. Сада је, додаје наш саговорник, већ отприлике јасно да таксе и други потези Приштине нису њихова дефинитивна одлука, чак ни њихова идеја, као и да се Запад не труди да се таксе укину како би се дијалог наставио.
„Имамо јаке разлоге да размишљамо о томе да се планира неко друго решење које неће бити везано за дијалог Приштине и нашег политичког врха. Шта може да буде други начин решавања проблема на Косову? То је војно решење. Паралелно са овим притисцима, где би се наметнуло неко политичко решење, које би Србија, према њиховом мишљењу, морала да прихвати, припрема се и војна варијанта решења проблема. Она Западу ни у којем случају не одговара ако Приштина прва повуче потез или започне оружану интервенцију“, наглашава Каран.
Његово дубоко мишљење је да Приштина већ дуже време, још од увођења такси, има инструкције неких моћника са Запада да по сваку цену испровоцира реакцију Србије.
„Ако би се ишло на војно решење, Приштина то не би могла сама да одради. Они на тај корак могу да се одлуче само ако имају јасну и недвосмислену подршку са Запада, као што су на то навикли“, додаје наш саговорник.
Каран каже да Запад по потреби косовску војску третира или као војску, или као полицију, те тако лако може да се догоди сценарио да их пошаљу као полицију, где Србија не би онда могла ништа.
Директор канцеларије за Косово и Метохију је такође рекао и да је после победе Српске листе на локалним изборима на Северу евидентно јединство Срба да остану на свом огњишту, као и да је јасно да је то јединство нераскидиво повезано са Београдом. Он је додао и да је постигнута сагласност да изабрани градоначелници на Северу обављају своје дужности у пуном капацитету, али само „док не уследе нови притисци који би њихово деловање учинили бесмисленим“.
Председник Србије је нагласио и да је његов задатак у Паризу да упозна представнике Европе, Меркелову и Макрона са одговором Србије на уведене таксе, али и са последицама приштинске резолуције о такозваном српском геноциду, формирања војске Косова и неспровођења Бриселског споразума од стране Приштине.