РУДОЛФ ХЕНЗЕЛ НЕМАЧКОМ МИНИСТРУ ЗДРАВЉА: Отворено писмо: Господине Шпан, Србија крвари – а Немачка профитира!

Отворено писмо: Господине Шпан, Србија крвари – а Немачка профитира!

Отворено писмо Рудолфа Хензела немачком министру здравља, господину Јенсу Шпану, поводом његове одлуке да регрутује стручно особље за негу из земаља Западног Балкана

Мој господине!

И ја као и Ви нисам медицинар, већ психолог и педагог, али захваљујући бројним путовањима у Србију и добрим пријатељима које сам тамо стекао могу добро да проценим атуелно здравствено стање људи у тој земљи Западног Балкана и квалитет њихових здравствених услуга.

Пре неколико година посетио сам једну старију господју у једној некада чувеној друштвеној болници у Београду. Због крајње оскудног намештаја у болесничкој соби и уредјења у целој згради, што ме је пре подсећало на неку пољску болницу, повукао сам се у један тамни ћошак у ходнику, јер сам као стамен човек плакао због очаја – и срамоте. Због срамоте – јер сам знао да је недовољна уредјеност, медицинска опрема и недостатак медицинског особља у овој болници била и још увек је последица УС-НАТО-агресије у 1999 години. Она је земљи причинила велику невољу и немерљиву економску као и еколошку штету. А немачка влада је учествовала у том злочину и геноциду над српским народом.

Због коришћења цирка 10 до 15 тона веома отровног и радиоактивног уранијума за време седамдесет осмодневног бомбардовања у Србији су у медјувремену разна канцерогена обољења достигла размере епидемије, полази се од 33.000 случајева годишње. Не постоји породица без злоћудне болести. Оштећењем наследног материјала, ДНК, генерацијама и генерацијама ће се радјати деца са разним оштећењима.

Према новијим статистикама, у Србији оболи готово двоструко више деце него у остатку Европе. То значи , 355 мале деце на милион становника. Пре 1999 било их је 160. Посебно је у порасту леукемија код деце измедју пете и девете године живота. Према подацима онколога , професора Слободана Чикарића, удео оболелих од леукемије је већи за 110 процената него пре бомбардовања. Да ли сте Ви то знали, мој господине?

Уместо да сада богате европске земље као знак измирења и надокнаде штете учине све што је могуће да би српске болнице имале на располагању већи број лекара специјалиста, медицинског особља за негу и неопходне медицинске апарате као и довољно лекова за децу и одрасле оболеле од канцера, и даље се врбују лекари специјалисти и медицинско особље за негу које је српска држава добро образовала, и довлаче се (заувек) на „златни Запад“. Тиме се избегава образовање и усавршавање сопственог немачког стручног особља за негу као и праведна надокнада за његов драгоцени рад за опште добро.

Због тога здравствени системи држава Западног Балкана постепено колабирају и многе породице се распадају због вишегодишњег радног боравка у иностранству. Само из Србије оде годишње преко 70.000 ,већином младих, добро образованих људи. За мене је то срамотна експлоатација економски слабих привреда Западног Балкана, страшан облик неоколонијализма.

Промените, мој господине, Вашу фаталну одлуку због мојих основаних примедби. Тиме би сте показали праведност према Србији као и другим земљама Западног Балкана и истовремено учинили чин човечности.

дипл. псих. др. Рудолф Хензел

Линдау (Боденско језеро)