БЕРЛИН: Додик би „пореметио баланс“ присталица независног Косова

Састав учесника састанка у Берлину, на ком ће, према најавама, главна тема бити Косово и Метохија, такав је да одговара ставу домаћина према овом питању, оцењује дипломата Зоран Миливојевић поводом чињенице да ће БиХ представљати Денис Звиздић, а не Милорад Додик као председавајући Председништва.

Скуп о Западном Балкану у Берлину, на коме ће Приштина и Београда уз помоћ Немачке и Француске покушати да нађу заједнички пут који водио ка нормализацији односа, већ је сам по себи чудан. То је приметио и председник Србије Александар Вучић, који је констатовао да у саставу делегација нема ниједне која би била на страни Србије. У контексту тога поставио је и логично питање: зашто Босну и Херцеговину у овом случају представаља Денис Звиздић, председник Савета министара Босне и Херцеговине, а не Милорад Додик, који је председавајући Председништва БИХ?

Бивши дипломата Зоран Миливојевић за Спутњик ово објашњава на следећи начин:

„Очигледно је да домаћини на састанку и разговорима везаним за Косово и Метохију желе да буду присутни они који подржавају њихов став. Када је реч о БиХ, то је представник Федерације, при чему он има технички мандат и нема могућност одлучивања, јер није конституисан Савет министара. Дакле, Звиздић ће тамо бити у име СДА, односно структуре у Федерацији која заступа интересе које дели и двојац који је домаћин састанка — независност Косова“, објашњава наш саговорник.

Према његовим речима, присуство Милорада Додика на овом састанку само би „пореметило баланс“ снага које заступају интересе Приштине, Запада и Немачке и Француске.

„Дакле, биће на линији признавања такозване реалности, односно признавања Косова. У том смислу су тамо и премијери Словеније и Хрватске, који такође делују на истим линијама. Врло је интересантно да, ако изузмемо Албанију, на овом састанку су све представници бивших Република СФРЈ!“, додаје он.

Миливојевић верује да је улога словеначког и хрватског премијера такође у функцији притиска на Србију, јер је познато да они немају разумевања за српске интересе у вези са Косовом.

„Вероватно на овај начин хоће да ставе до знања да помирење на том нивоу и отклањање свега онога што је довело до растурања Југославије јесте главна формула која треба да допринесе решавању свих отворених питања. На крају, функција Словеније и Хрватске јесте да буду нека врста спонзора интереса ЕУ и НАТО-а како би се питања везана за Косово и Метохију решавала на линији њихових интереса“, примећује Миливојевић.

Наш саговорник сматра да су по истој логици са списка учесника састанка изостављени представници Румуније и Грчке, јер те две земље нису признале Косово. Мађарска, иако је признала Косово, према мишљењу Миливојевића, такође није пожељна јер је на страни Србије, односно не инсистира да се ово питање реши на штету Београда.

„А када је реч о Румунији, Бугарској и Грчкој, то су државе које врше притисак на ЕУ у корист бољег третмана Србије и пријема Србије у ЕУ, што је пре могуће и мимо ових притисака који су сада присутни“, додаје он.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је да на састанку у Берлину српској делегацији неће бити лако, на шта унапред упућују сâм формат састанка и избор учесника.