ГЕНЕРАЛ ЖИВАНОВИЋ: Своју причу треба да исприча и последњи бранилац Кошара

Пред великим бројем гостију, међу којима су били команданти херојских ратних јединица из 1998. и 1999. године, некадашњи учесници одбране Косова и Метохије и СР Југославије, представници Војске Србије и љубитељи мемоарске литературе, у Дому Војске Србије промовисано је првих седам књига најзначајнијег издавачког подухвата Медија центра „Одбрана“, едиције „Ратник“, саопштило је Министарство одбране.

Јавности су представљена дела „Ратни дневник команданта Треће армије ВЈ – Трећа армија у загрљају Милосрдног анђела“ Небојше Павковића у четири књиге, „Приштински корпус 1998. и 1999. године – сведочења ратних команданата“ коју је приредила Драгана Марковић, те „Битка на Кошарама 1999“ и „Паштрик – сећања учесника 1999“ које је приредио Раденко Мутавџић.

О књигама су говорили ратни командант 53. граничног батаљона пуковник Душко Шљиванчанин, 125. бригаде генерал–мајор Драган Живановић и 549. бригаде генерал-мајор Божидар Делић. Пре њих о својим књигама је говорио генерал Небојша Павковић, који је окупљене поздравио ексклузивним видео записом из Финске, где је пресудом Хашког суда заточен зато што је успешно бранио своју земљу од НАТО агресије.

Аутор четворотомног издања ратних дневника изразио је дубоко жаљење због свих погинулих припадника Војске Југославије и нагласио да књига „Трећа армија у загрљају Милосрдног анђела“ представља хронолошки запис „не ратног злочинца“ већ учесника успешне одбране од НАТО агресије, свих догађаја током херојске одбране Косова и Метохије.

– То је аутентично сведочанство о херојству свих наших припадника, од војника на одслужењу војног рока, професионалних официра, подофицира и резервног састава, па до команданата јединица. Свима нама су непрекидно на уму била два циља – одбрана земље и очување живота припадника Војске Србије. Сигуран сам да смо испунили све задатке који су пред нас били постављени – поручио је генерал Павковић.

Истичући велики значај правовременог санитетског и логистичког обезбеђења за успешно извршавање борбених задатака, пуковник Душко Шљиванчанин се присетио херојског извлачења наших рањеника с планинских врхова на којима су вођени тешки бојеви и пожртвованих лекара који су, да би пружили помоћ, мимо свих правила, ризиковали своје животе и на првој борбеној линији.

– Није се дешавало, или се веома, веома ретко догађало, да војници на борбеним положајима не добију храну, или да им на време не стигне помоћ. Често смо улагали надљудске напоре, понекад и угрожавајући борбени распоред, само да бисмо на време пружили неопходну помоћ, или доставили муницију и храну. Искуства стечена током одбране од агресије потребно је што више представити младим нараштајима, јер треба да знају да смо учинили све што је било могуће да очувамо достојанство народа, државе и војске. Највећи допринос дали су војници на одслужењу војног рока и њихови најмлађи командири, потпоручници који су те године изашли из Војне академије и своје прве дужности добили на борбеним положајима, као припадници Приштинског корпуса – рекао је пуковник Шљиванчанин.

Наглашавајући да је у књизи о Кошарама изнет тек мањи део херојских искустава и подвига које су учини браниоци Косова и Метохије у одсудним данима одбране, командант херојске 125. бригаде генерал-мајор Драган Живановић је рекао да своју причу „треба да исприча и последњи бранилац Кошара“.

– Верујем да је штампање ових седам књига тек почетак и да ћемо и ми добити нешто слично „Српској трилогији“ Стевана Јаковљевића, који је своје дело писао годинама. Овим, наравно, није све речено и прилику да изнесе своја искуства херојске одбране Косова и Метохије треба да добије свако од храбрих учесника отпора – истакао је генерал Живановић.

Слично је говорио и генерал Божидар Делић, чија јединица је, пружајући натчовечански отпор на Паштрику, спречила непријатеља да запоседне део наше територије.

– Знали смо да је то био последњи покушај агресора да овлада бар делом наше територије, да тако оправда агресију. Због тога је покренуо и последње снаге, отпочео је стратегијско бомбардовање. Није било педља земље који нису засули бомбама из ваздуха. Успели смо да останемо на положајима и тако га спречимо у овладавању Паштриком, упркос његовој неупоредивој надмоћи и у људству и у техници. Цена је била 25 погинулих и око 200 рањених у условима таквог бесомучног бомбардовања да се и данас питам како нисмо сви изгинули. Највише су платили млади људи, војници мартовске генерације 1998. године који су тек почели да живе. Имали су између 20 и 22 године, а дали су своје животе за одбрану земље. Зато сматрам да смо успешном одбраном од агресије доказали да претке нисмо обрукали, а потомке смо, свакако, учинили поносним – закључио је генерал Делић.

Суштина покретања едиције „Ратник“ је настојање да се сачува искуство наших ратних команданата током НАТО агресије 1999. године, њихова ратна вештина, начин доношења одлука, распоред јединица.., све оно чиме су нас у то време, одбраном земље, учинили поноснима – као прилог култури сећања.