РИЦУДИС: Због храброг карактера српског народа осећао сам се веома поносан што га подржавам
Маринос Рицудис, фото: снимак екрана / Јутјуб
Због своје одлуке да не буде део посаде брода који је требало да се придружи НАТО снагама и да са њега испаљује крстареће ракете на Србе Маринос Рицудис је много пропатио. Завршио је са лисицама на рукама изгубио је посао у војсци, шест месеци био је без било каквих прихода, скоро на рубу егзистенције.
Ипак, овај храбри војник смогао је снаге да настави даље, а Срби и Србија га нису заборавили. Он је прошле године одликован од стране Српске православне цркве, а освануо је и мурал са његовим ликом у Београду.
Све горе наведено и још много тога било је повод да Еспресо поразговара са овим храбрим човеком, а пред 20. годишњицу од НАТО агресије на нашу земљу.
Како памтите бомбардовање Србије?
– Веровали или не, то је одличан осећај за мене. Веома сам поносан на те тренутке из два разлога. Зато што сам слушао храбре Србе и храбро се понашао и супротставио се тиранском нападу НАТО-а. Друго, покушавао сам да урадим праву ствар. Да подржим вашу борбу и снагу, да се боримо заједно са заједничким веровањима и вредностима као истински хришц́ани. То је прави разлог због кога сам помогао и осмехнуо сам се као што можете погледати у видеу. Чинити праву ствар, Свети Бог, много помаже.
Да ли бисте опет урадили исту ствар?
– Да, зато што је права срећа да се подржи право братство. Идући уз истинску љубав, њен пут ка небу. Дубљи је онај осећај изнутра, из дна мог срца и он је тада а и сада био диван. Зато што сам исправно одлучио да подржим истину тих дана.
За Србе сте херој, како га гледате?
– За мене је српски народ херој јер су ме инспирисали да их следим и донесем праву одлуку. Због храброг карактера српског народа осећао сам се веома поносан што га подржавам иако је било веома тешко ићи против грчке владе и западног света. Веома је тешко зауставити границе терористичког напада. Хвала вам, драги Срби, што сте ме инспирисали и што сте показали свету право значење стварне борбе.
Да ли мислите да ће неко некада одговарати за злочине над Србима током агресије?
– Да, осећам, једног дана ће сви платити рачун као што је и нацистичка странка платила цену својих поступака. Нико не може да избегне злочин и правду злочина које је починио.
Када Вас можемо поново очекивати у Србији?
– Можда током следеће зиме.
Како сте се осећали док сте били у затвору и чекали суђење 1999. године?
– Изненађујуће је то да док сам био у затвору, био сам одушевљен, не знам зашто се то догодило, то је био неки унутрашњи снажан осећај попут пролећа. Било је то као снажна река која долази из мог срца и свуда је кренула ка мом телу у моју душу, у моје лице, и терала ме да се осмехујем. Било је невероватно, и не могу да објасним зашто ме је обузела толика срећа. Осећао сам да је то Божји унутрашњи дар, јер сам у име Исуса Христа рекао да се ту ради о терористичким акцијама НАТО снага.
vostok.rs, Еспресо
