ЕВРОПСКА унија, као посредник у дијалогу Београда и Приштине, поново је својим ћутањем чврсто стала на страну косовских Албанаца. Одбијање Брисела да заузме став о платформи, у четвртак усвојеној у косовској скупштини, уз правдање флоскулом да се „ставови појединих страна у дијалогу не коментаришу“, само је додатни ветар у леђа намерама Приштине.
Своје жеље косовске власти ставиле су црно на бело у виду платформе за дијалог са Београдом, а оне су све само не нестатусне, што је требало да буде основни предзнак бриселског дијалога.
Овај документ предвиђа 11 принципа на основу којих ће деловати приштински тим за дијалог и њиме се тражи: реципрочно признавање унутар постојећих „граница“, повлачење Резолуције 1244 СБ УН, да Србија прекине све активности које спречавају Косово да постане међународно признато, оснивање специјалног суда за наводне злочине Срби, надокнаду ратне штете…
Уз то, наводи се да на Косову не може да постоји додатни ниво у структури власти тзв. Републике Косово, осим локалне и централне власти…
Ова последња ставка у пракси би значила да, уколико се икада оснује Заједница српских општина, она не би могла да има извршна овлашћења. Гаранти примене постигнутог споразума, по замисли Приштине, били би ЕУ и САД.
Упитана да прокоментарише овај папир, портпаролка у Европској комисији Маја Коцијанчич у петак је рекла да ЕУ, као посредник, „не коментарише ставове појединих страна у дијалогу“ и да се једино преговорима може доћи до споразума који је од интереса за грађане Косова, Србије и региона.
Додала је и да споразум Београд-Приштина мора бити сагласан међународном праву и добити подршку свих држава чланица ЕУ. Додатна питања „Новости“ – када очекују постизање споразума и да ли је њихов став идентичан позицији Вашингтона „да би међусобно признавање до краја године било најбоље“ – остала су без одговора.
Због овог документа, који се у српском државном врху доживљава као убиство дијалога, у петак ујутру заседао је и Савет за националну безбедност који је сазвао председник Александар Вучић. После тог састанка, премијерка Ана Брнабић рекла је да је платформа Приштине супротна здравом разуму, а да ће реакција Србије, као и досад, бити одмерана и одговорна, али да ће држава у сваком тренутку умети да заштити и своје и интересе грађана. Премијерка је најавила и да ће она, председник Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић у недељу ујутру разговарати са патријархом Иринејом и Синодом СПЦ о ситуацији на КиМ.
За платформу је рекла да је „документ против било каквог компромиса, даљег дијалога и да не говори ништа о животу Срба на КиМ“.
– Усвајање овакве платформе је без сумње трећи завршни ударац дијалогу Београда и Приштине. Први ударац било је непоштовање Бриселског споразума, јер не постоји ништа од ЗСО. Други ударац било је увођење такса на робу из Србије и БиХ – навела је Брнабићева, уз закључак да је Приштина свим досадашњим корацима усмереним против Београда системски ишла на то да се дијалог обустави.
Пре састанка Савета за националну безбедност, председник Вучић састао се са подсекретаром за политичка питања у Стејт департменту САД Дејвидом Хејлом, коме је пренео оцену да је платформа за дијалог Приштине у суштини одлука Приштине да прекине дијалог са Београдом.
Вучић је рекао и да је одавно упозоравао високу представницу ЕУ Федерику Могерини и њен тим да усвајање овакве платформе не оставља простор за компромис. Он је Хејлу рекао и да ће Србија у релативно кратком року донети мере којима ће реаговати на неиспуњавање обавеза из Бриселског споразума, на увођење такса и одлуку Приштине о прекиду дијалога.
Поводом састанка Вучића и Хејла, на твитер-налогу америчке амбасаде поручено је да „САД позивају на укидање тарифа, заустављање обостраних провокација и наставак дијалога“. Током сусрета са премијерком Брнабић званичник из Вашингтона је рекао да договор мора бити прихватљив и за Београд и за Приштину.
У УВОДУ МИШЉЕЊЕ СУДА ПРАВДЕ
У УВОДУ своје платформе Приштина се позива на одлуку Међународног суда правде из 2010, који је „потврдио да је проглашење независности Косова у складу с међународним правом“ и назначава да је после тога Генерална скупштина УН, која је суду и упутила питање, узела у обзир пресуду Суда и подстакла дијалог под покровитељством ЕУ. Године 2008, тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић предао је предлог Резолуције Србије о Косову у званичну процедуру Генералне скупштине УН, којом се захтевало да ГС затражи саветодавно мишљење МСП о легалности проглашења независности Косова.