Јефтино понашање могло би скупо да нас кошта. Почетком недеље ухапшено је неколико извозника и педесетак пољопривредника који су им за око сто евра издавали потврде да је воће из увоза произведено на њиховим парцелама.

„Не може озбиљан човек не наплаћује то, он то не ради. То раде неки јадници, неки људи који су малтене на ивици егзистенције. Не оправдавам ја њих,  то је криминал али неко је њима објаснио да то може. Ми воћари не радимо реекспорт, ми само производимо“, каже Жика Караклајић, воћар из Брестовика код Смедерева.

У Асоцијацији „Плодови Србије“ кажу да су знајући трговачке манире, одмах по увођењу европских санкција Русији тражили забрану реекспорта.

„Опет смо пуцали сами себи у ногу, ево имамо податак да је прошле године увезено 34.000 тона јабука. Свако ко се иоле бави овим послом у Србији зна да то није завршило на трпези грађана Србије него да је ишло у реекспорт. Тиме уништавамо наше залихе, наше произвођаче, наше фармере који су уложили огромна средства у производњу и они те јабуке или дају у бесцење или ће на крају бацити“, каже Ратко Вукићевић из „Плодова Србије“.

Претпрошле године Русија нам је увела ембарго на извоз крушака након што смо им испоручили сорту „конференс“ која се производи у Белгији. Та забрана је скинута али смо у августу прошле године добили нову, на коштичаво воће и то због вируса монилије, који у Србији није ни постојао док није кренуо реекспорт.

„Коштичаво воће нема шансе да се поједе у држави Србији, без извоза ми смо мртви људи, значи штета је невиђена“, каже Жика Караклајић.

Каже затајила је фитопатолошка служба која издаје здравствено уверење о исправности воћа које се увози.

„Једна од тема недавних разговора надлежних институција Србије и Русије био је управо извоз коштичавог воћа у овој сезони. Договорено је да руској страни доставимо Програм управљања штетним организмом Monilinia fructicola и очекујемо да извоз буде дозвољен“, саопштено је из Управе за заштиту биља.

Царина најављује одлучнију борбу са препакивачима. Осим на граници, појачаће и накнадне контроле због чега уводе и апликацију за праћење.

„На овај начин штитимо не само споразум са Руском Федерацијом, већ и државу Србију наш углед и добре привреднике, произвођаче који послују у легалним токовима. Ми се надамо да ћемо појачаним контролама, ако не искоренити, али бар доста смањити злоупотребе“, каже Сара Срдић из Управе царина.

Свако ко угрози Споразум о слободној трговини са Русијом биће кажњен, најављује министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

„То што појединци мисле да украду милион евра или 100 хиљада евра или 20, да ће на тај начин неко за себе добро постићи, можда ће му на краћи рок и стићи сигурно. То се све види, ово је све у папирима видљиво, само је питање докле их пустите“, каже Недимовић.

Познаваоци прилика кажу да Споразум о бесцаринском извозу са Евроазијском унијом није угрожен. Ипак, иако односи са Русијом поред политичке и економске, имају и емотивну димензију, не треба, тестирати стрпљење старијег према несташлуцима млађег брата.