ПОСЛЕ ХАШКЕ, НОВА ОФАНЗИВА ЗАГРЕБА: Хрватска би да мења српске законе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Танјуг

Фото: Танјуг

Србија са законом о универзалној јурисдикцији над држављанима Хрватске не може ући у Европску унију и Хрватска то неће допустити, рекао је данас председник Владе Хрватске Зоран Милановић.

Тим поводом тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић Владимир Вукчевић је за Ројтерс оценио да би овакве примедбе Хрватске могле да буду политички мотивисане.

Вукчевић је истакао да и друге земље примењују универзалну јурисдикцију за тешка кршења међународног права.

„Овај закон је годинама на снази у Србији. Очигледно је да је хрватска влада из политичких разлога изабрала овај тренутак, а не зато што постоји реална потреба“, пренела је британска агенција изјаву Вукћевића коју је добила од његове канцеларије.

Милановић је на седници Владе рекао да ће Србија морати да повуче тај закон, наводећи да Хрватска нема такав закон у односу на друге државе нити на Србију и да Европска унија функционише по одређеним правилима у подручју правосудне сарадње и заједничког налога за хапшење.

Та правила су врло јасна, а закон који је на снази у Србији искаче из тих оквира, рекао је Милановић и позвао Београд да тај закон укине.

„Нама је то неприхватљиво као што би сваком другом било неприхватљиво да ми имамо такав закон“, рекао је Милановић.
Хрватски премијер сматра да није допуштено ни прихватљиво, нити у складу са заједничким налогом за хапшење и начелима правосудне сарадње, прописивати такву врсту јурисдикције унутар Европске уније.

Милановић сматра да је Београду то „савршено јасно“, пише агенција Хина.

Како се цео случај не би претворио у, према његовим речима, политички пинг-понг, Милановић је истакао да је „здраворазумски одмах рећи и упутити поруку да с таквим законом (Сбија) у ЕУ не може ући јер Хрватска то неће допустити“.

„Ми то не радимо другима и нећемо допустити да други то нама раде“, казао је премијер, који сматра да је то питање принципа и заштите националних интереса.

„Тражимо од суседне државе само да се изравна са свима осталима, ни мање ни више. Ако то није фер, чекам противаргументе“, поручио је Милановић.

Тему је покренуо министар правосуђа Орсат Миљенић који оцењује да је Србија законом о универзалној јурисдикцији покушала да створи ситуацију „мини Хага“, где се Београд намеће као центар процесуирања свега што се догодило на подручју бивше Југославије.

Министарка спољних и европских послова Весна Пусић наглашава да између чланица ЕУ постоји правосудна сарадња и европски налог за хапшење те да је то начин сарадње, а не ширење јурисдикције.

Како је закључила, хрватска позиција и захтев према Србији не искачу из општих услова за чланством у Европској унији.

Министар Миљенић подсетио је на случај хрватског држављанина Вељка Марића који је у затвору у Србији и саопштио да Влада и Министарство константно покушавају са српском страном да договоре његов трансфер у Хрватску, али за сада безуспешно.

Хрватска ће и даље инсистирати на томе и радити све што може, поручио је Миљенић.

Марић у Сремској Митровици издржава 12-годишњу казну затвора јер га је Виши суд осудио за убиство цивила током рата.

Хрватској страни је спорна чињеница то што је Србија осудила хрватског држављанина за убиство другог хрватског држављанина српске националности, а које се догодило на хрватској територији.

Танјуг

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.