„ПОЧАСНИ ГРАЂАНИ“ У АКЦИЈИ: Албански „орао“ шири крила до Подгорице!

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

Тек што је изашао из Улциња где је са Хашимом Тачијем, уз присуство црногорског председника Филипа Вујановића, примио звање „почасног грађанина“ тог најјужнијег црногорског приморског града, Еди Рама, премијер Албаније, замахнуо је барјаком „велике Албаније“ поручујући да је питање уједињења Тиране и Приштине „незаобилазно и неспорно“!

Из уста албанског председника Владе проговорио је историчар и политичар Кочо Данај, који месецима позива Албанце из Црне Горе, Македоније, Косова и Метохије и наравно Албаније да стану под један кров „матице“. Из црногорског државног врха нема реакције – ћутња је једини одговор.

– Питање је како ће се то десити? Десиће се у функцији ЕУ, као један природан процес уз разумевање свих, или ће се десити као реакција на европско слепило да сама Европа схвати да треба да промени приступ према самој себи, тако што ће се од једне снаге која је све више зависна од дневне тактике, претворити у стратешку снагу. Стратешка Европа захтева да Балкан што пре буде део ње, и да свим етничким заједницама на Балкану буде олакшано да буду заједно, а да не говоре о границама. Тактична Европа ће допринети томе да не остају друге могућности осим једног уједињења, које ће такође бити у функцији будуће Европе – казао је Рама, за телевизију Клан Косова, којем је присуствовао и косовски заменик премијера Хашим Тачи.

Пре две године када је црногорски премијер Мило Ђукановић имао излагање у УН, пред том зградом и седиштем Албанско-америчког савета у Њујорку протестовали су Албанци због нерешеног статуса општине Тузи. Протестанти су били управо људи из Малесије који су у Америку пошли трбухом за крухом. Револт на другој обали Атлантика појачале су присталице из „Атланске асоцијације“ која окупља бивше припаднике ОВК, тражећи од својих сународника у Црној Гори да се успротиве политици Владе у Подгорици и зауставе кршење националних права Албанаца. Из Цркве Светог Павла у Детроиту упућена је порука „да бивши борци ОВК неће скрштених руку гледати дискриминацију своје браће у Црној Гори“.

Да Албанци у Црној Гори нису обесправљени сматра професор Радан Николић, председник Удружења бораца ратова Црне Горе од 1990. године, не кријући огорчење што са прекрајањем Црне Горе машу преко Атлантика.

– То раде исти они који су играли крваво коло на Косову и Метохији. То су руке које су цепале Србију. Нажалост, режим у Подгорици ћути. Моје лично мишљење је да Албанци уживају сва права и да им је овај режим много тога учинио – каже за „Новости“ Николић.

КАРТА АЛБАНИЈЕ

Да ли је Албанцима заиста постало тесно на Балкану? Ако би следили пројекте Коче Данаја из Тиране о стварању „природне (велике) Албаније“ онда је одговор јасан. Јер, он покреће причу још 2010. године, како би установио нове границе, следећи декларацију о независности Албаније донете у Валони 28. новембра 1912. године у приватној кући Џемил-бега. Тако би „природна Албанија“ била изграђена на основу четири османска вилајета, са стопостотним албанским живљем и већином од Прешева до Превеза, и од Драча до Скопља! По том пројекту Црна Гора би морала „да врати“ Улцињ, Тузи, Плав, Гусиње, Хот, Груду и Тиват (Бар)! У то прекрајање Црне Горе „уклопило“ би се и одвајање дела општине Подгорице. Данај је чак најавио да ће међународном суду правде у Хагу поднети жалбу у којој ће тражити да се пониште решења донета на Лондонској конференцији и да се штета Албанцима компензира са стотину милиона фунти!

Новости

Тагови: , , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.