ПАДАЈУ РЕКОРДИ: Санкције позлатиле руску пољопривреду

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Sputnik/ Алексей Мальгавко

Фото: Sputnik/ Алексей Мальгавко

Русија је након 1991. године изгубила око 35 милиона хектара обрадивог земљишта, што је површина готово целе Немачке. Али, све је почело да се мења последњих година, а нарочито 2014. године увођењем западних санкција против Русије и одговора Москве на санкције.

Руска пољопривреда је у експанзији. Руски аграрни сектор деценијама је спадао међу најдепресивније сфере економије, а сада је постао привредна грана која, како се показало, омогућава руској економији да се ефикасно бори против кризе.

Руска пољопривреда је била у паду јер су инвеститори након распада Совјетског Савеза избегавали тај сектор и окретали се улагањима у сировине и енергетику, а народ је масовно бежао у градове, због чега су села опустела. Неки тврде да је Русија након 1991. године изгубила око 35 милиона хектара обрадивог земљишта, што је површина готово целе Немачке.

Али, све је почело да се мења последњих година, а нарочито 2014. године, увођењем западних санкција против Русије и одговора Москве на то. Руска пољопривреда сада привлачи све већи број инвеститора, има подршку државе, показује све боље резултате и обара нове рекорде. Посебно се бележи и нагли пораст потражње за руским производима у иностранству.

И руски премијер Дмитриј Медведев је раније говорио о томе како земља узима замах као један од водећих светских извозника пољопривредних производа. „Русија успешно враћа свој статус главног снабдевача на светском тржишту хране“, рекао је он. Министар пољопривреде Александар Ткачев сматра да би пољопривреда могла да постане друга највећа извозна грана Русије, након сектора енергетике.

Чињеница је да су западне санкције и слабљење рубље помогли руску пољопривреду, а земља је почела више да узгаја и да има усеве који могу да постану конкурентни на светском тржишту.

Приноси од житарица расту још од 2010. Ове године очекује се рекордни принос жита — више од 115 милиона тона. Ако се прогноза потврди, Русија ће избити на прво место и у производњи жита, надмашиће све земље ЕУ заједно. Већ је пожњевено око 112 милиона тона. То је рекорд за последњих 25 година и апсолутни рекорд у историји руске пољопривреде.

Такође, Русија преузима вођство и у извозу пшенице, премашујући САД и Канаду, које су биле лидери у последњих неколико деценија — извозни потенцијал Русије у овој сезони износи око 30 милиона тона. У својој историји, Русија је дуго важила за највећу светску житницу и „хранитељку света“, али је у међувремену тај статус изгубила. Крајем педесетих година СССР је почео делимично да купује жито, и још се у Русији памти како се Винстон Черчил томе смејао: „Мислио сам да ћу да умрем од старости, али када је Русија, која је целу Европу хранила хлебом, почела да купује жито, ја сам схватио да ћу да умрем од смеха“.

Посебно трагична ситуација у овом контексту била је деведесетих година, када Русија није ништа производила за продају, а пшеницу је још и куповала од Канаде. То је у Русији доживљавано као национална срамота. Међутим, сада се ситуација преокренула. Аграрни сектор је постао привлачан за инвеститоре у условима санкција и прокламоване политике замене увозне робе домаћим производима.

Руски олигарси и њихови наследници почели су масовно да улажу у пољопривреду. Међу Русима је сада нарочито популарно гајење воћа и поврћа у стакленицима.

Рецимо двадесетдвогодишњи Аркадиј Абрамович, син милијардера Романа Абрамовича, намерава да изгради један од највећих комплекса стакленика у Русији. Реч је о вишемилионском улагању. Захаљујући досадашњим инвестицијама од преко 100 милијарди рубаља, производња поврћа је порасла за 50 одсто у односу на 2012. годину.

„Фактички, то је рекорд који се може уписати у историју савремене пољопривреде, и на нама је сада да задржимо такав темпо развоја“, рекао је недавно председник руског Националног савеза произвођача поврћа Сергеј Корољов.

Он предвиђа да ће се ове године производња поврћа у стакленицима повећати за 25 одсто и достићи 800.000 тона. За првих седам месеци ове године производња парадајза је повећана за 66 одсто у односу на исти период прошле године, а краставаца за 12 одсто. Овде је значајну улогу одиграла и подршка државе, која је пољопривредницима дала бројне субвенције и олакшице.

Укупни извоз из Русије за осам месеци ове године износио је 176,9 милијарде долара, од чега је само експорт прехрамбрених производа износио 9,9 милијарди долара, што говори да Русија бележи фантастичан пораст извоза пољопривредних производа. Такав брз развој пољопривредног сектора Русији не само да пружа прехрамбену безбедност, већ земљи доноси и додатне приходе (у доларима) од извоза, а такође помаже и целокупној руској економији да се избори са кризом. Као последица процвата пољопривреде, први пут за много година нагло је скочила производња трактора — за чак 85 одсто, а пољопривредна механизација из увоза замењена је домаћом. Ради се о томе да су трактори и механизација стране производње поскупели на руском тржишту због девалвације рубље, а с друге стране и држава је „умешала прсте“ тако што је омогућила пољопривредницима да руске машине пазаре са попустом од 25-30 одсто.

У сваком случају, руска пољопривреда „цвета“, показује све боље резултате и обара нове рекорде — очекује се, на пример, да би Русија у прикупљању уљаног лана могла да достигне бројку од 600.000 тона, а то би био историјски резултат. Притом, већи део приноса, чак 85 одсто, иде у извоз. Главни купац руског лана је ЕУ, а посебно белгијска лука Гент. Остало купује Турска, и нешто мало Кина.

Русија је већ има статус другог највећег у свету произвођача и извозника лана, после Канаде. У Русији је драстично скочила производња грашка и леблебија. За последњих 10 година производња махунарки је порасла за један и по пут и већ премашује 2,35 милиона тона. Интересовање за те културе се објашњава високим ценама, које обезбеђују добру профитаблиност, и великом потражњом на страним тржиштима.

Осим тога, узгајање не тражи велика улагања. Порасли су и приноси уљарица — уљане репице, соје и сунцокрета. Производња уљарица је уносан посао на којем пољопривредници зарађују више него на житарицама. Русија је на добром путу да обори рекорд и у извозу соје — практично све количине планиране за експорт иду на кинеско тржиште.

Неочекивано, Русија се нашла међу светским лидерима и по извозу коријандера. За осам месеци ове године извезла је више него током целе прошле. Руси су свету продали 43.500 тона коријандера, што је скоро пет пута више него пре само две године. Постоје два разлога за такав успех. Прво, слабљење рубље је помогло повећању рентабилности производње коријандера и сада се он прикупља не само на Северном Кавказу, него и на Алтају. Друго, цене коријандера на светском тржишту су средином прошле године нагло скочиле, што је посебно мотивисало произвођаче.

Руски експерти кажу да данас сви причају о рекордној производњи и извозу пољопривредних сировина, а заборављају на прехрамбрену индустрију и њене прерађевине. Захваљујући девалвацији рубље руски производи су постали јефтинији и конкуретнији на светском тржишту. Тренутно се највише продају биљна уља, маргарини, кондитерска продукција (пре свега, производи од чоколаде), алкохолни и безалкохолна пића (од вотке до минералних вода) и цигарете. Ти производи су доказали своју конкурентност на страним тржиштима, а као „перспективне производе“ експерти наводе пшенично брашно, тестенине, кексеве, кобасице, месне прерађевине, рибље конзерве, млечне производе и чак сладоледе.

Русија напредује и на тржишту шећера. Очекује се да ће ове године земља произвести за милион тона више шећера него што је руском тржишту потребно. То значи да ће „вишак“ отићи у извоз. Руски званичници истичу да је у периоду економских тешкоћа пољопривреда једини сектор који демонстрира одрживи раст. О томе је овог месеца говорио и руски председник Владимир Путин, који је рекао да је „агроиндустријски сектор једна од локомотива развоја привреде целе земље“.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.