ОЕЦД: Дозволите продају земље странцима

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика/А. Васиљевић

Фото: Политика/А. Васиљевић

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) замера Србији, што по закону, још није могуће да странци постану власници пољопривредног земљишта. Ова критика садржана је у Извештају о конкурентности у југоисточној Европи, који ће данас бити представљен јавности, а у који је „Политика” имала увид.

Као још једна од препрека наводи се и то што је у нашој земљи инвеститорима, који хоће у закуп да узму државно земљиште, за то потребно много више времена него у земљама региона. Србија би требало да размотри да страним инвеститорима омогући да постану власници пољопривредног земљишта, као и да олакша административне процедуре за узимање у закуп градског грађевинског земљишта, наводи се у извештају ове међународне организације.

У извештају се похваљује Агенција за страна улагања и промовисање извештаја (СИЕПА), која, како се наводи, помаже инвеститорима да преброде административне баријере.

Као плус за наш инвестициони амбијент се истиче то што једино Србија и Црна Гора, од земаља региона, имају Споразум о слободној трговини са Руском Федерацијом. Као предност наводе и то што су земље региона чланице ЦЕФТА у оквиру које нема царинских баријера.

Све земље региона су, од почетка кризе 2009. године, олакшале процедуре за извоз и увоз робе. Најбоље рангирана земља је Македонија у којој је неопходно само 10 дана да би нека роба прешла македонску границу. Албанија је најгоре рангирана, јер је за извоз неке робе у просеку неопходно 19 дана. Када је о Србији реч, за извоз неке робе неопходно је да прође 11, док је за увоз неопходно 15 дана. Такође, све земље региона смањиле су трошкове извоза.

У анализи се наводи и да удео страних инвестиција у бруто домаћем производу Србије од почетка кризе – пада. Међутим, сада су видљиви први знаци опоравка, констатује се.

ОЕЦД нема похвале за образовни систем целог региона. Као негативну критику истичу и то што су резултати на Писа тестирању лоши и испод европског просека. „То указује да је неопходна реформа образовног система”, пише у извештају.

Када је реч о трошковима образовања, земље ОЕЦД-а, у просеку на образовање троше 6,1 одсто бруто домаћег производа (БДП), док европске земље троше нешто мање (5,3 одсто). Србија на образовање троши свега 4,8 одсто БДП-а. Ипак, када је о тим издацима реч, нисмо негативни рекордери, јер Албанија троши још мање (3,3 одсто БДП-а). Као једна од замерки за Србију наводи се и то што нема свеобухватне политике која би повећала сарадњу привреде и образовања.

Констатује се и то да су компаније у земљама региона повећале своју видљивост на интернету. У Србији 74 одсто компанија има своју интернет страницу. У Босни и Херцеговини тај удео је нешто мањи (60 одсто), док у Албанији свака друга фирма има своју веб страницу. Наводи се и то да чак 100 одсто фирми у Србији, на пример, користи електронску пошту. Међутим, ситуација није задовољавајућа када је реч о куповини преко интернета, па је тако у Србији тек у свакој петој фирми могуће робу наручити преко интернета. У Босни и Херцеговини тај удео је још нижи (око 16 одсто).

Политика

Тагови:

1 коментар

  1. Dragan Cvijan каже:

    Pokusajte u Ausriji postati vlasnik kvadrata zemlje kao stranac. Mozes ti gradii fabriku na hekarima prostranstva ali pedlja zemljista vlasnik biti neces. Tu mogucnost ceka pobednik raspisanih vanrednih izbora kako bi sebi podigao moc iznad Usava, koji predsednik vec nakoliko puta najavljuje kao mogucnost pisanja drugog uz kazan pod sljivom.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.