МОСКВА: Руси траже увођење смртне казне за терористе

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Спутњик

Фото: Спутњик

Руси поново траже да се врати смртна казна за терористе. У Државну думу већ је стигао нацрт закона. Међутим, враћање тог питања и даље изазва бројне полемике.

Питање је изнова покренуто после последњих терористичких напада у Бриселу, а раније у Египту, када је над Синајским полуострвом, у октобру прошле године, оборен руски путнички авион „А321“ са 224 путника и чланова посаде.

Лидер партије „Праведна Русија“ Сергеј Миронов и депутати Михаил Јемељанов и Олег Нилов поднели су у Думи нацрт закона, који предвиђа изрицање смртне казне за злочине терористичког карактера — извршење терористичког дела, организацију, саучесништво и врбовање.

„Сматрам да треба радити по методу Совјетског Савеза или Израела. Никакве преговоре не водити, само смрт за терористе“, рекао је Носов, који је и радио на нацрту закона.

Миронов је изјавио да би пооштравање казнених мера могло да спречи такве злочине у будућности.

„Желео бих да подсетим на речи великог Ромена Ролана: ’Сажаљење према џелатима постаје окрутност према жртви‘. Организација и извршење таквих злочина, као и саучесништво заслужују најтежу, најстрожу казну, чак и до физичког уништења лица којих су их починили“, рекао је лидер „Праведне Русије“.

Партија је и у новембру 2015, након обарања руског путничког авиона над Синајем, већ иступала са иницијативом за увођење смртне казне за терористе, али је Врховни суд одбио тај предлог.

Међутим, има експерата, па и руских званичника који сматрају да је „питање о смртној казни у Русији заувек затворено“.

Увођење смртне казне је немогуће, јер би Русија у супротном могла да буде искључена из Савета Европе, сматрају стручњаци. Они такође и изражавају сумњу да би таква казна уплашила терористе и спречила даље терористичке нападе и крвопролића.

Уласком у ту међународну организацију, 1996. године, Русија се обавезала да ће увести мораторијум на смртну казну. Тиме је смртна казна „замењена“ доживотном робијом.

Према подацима Федералне службе за извршење казни затвора, у руским затворима и притворима налази се скоро 2.000 људи оптужених или осумњичених за тероризам и екстремизам.

Питање смртне казне у Русији је више пута постављано. Најмасовнија окупљања грађана забележена су у септембру 2004. године, после трагичних догађаја у школи у Беслану, где је у терористичком нападу убијено чак 334 људи, укључујући 186 деце, а повређено је више од 700.

Више десетина хиљада људи изашло је тада на улице широм земље, тражећи да се врати најстрожа — смртна казна за терористе.

Иако се већина земаља у свету укинула смртну казну, у 51 држави је такав закон и даље на снази, а извршење је често и јавно. Већина, чак 90 одсто смртних казни у свету извршава се у Кини, Ирану, Ираку, Пакистану, САД, Саудијској Арабији и Судану. Једина држава у Европи где се примењује та казнена мера је Белорусија.

Сваке године, према различитим проценама, у Кини буде извршено више од 1.000, у Ирану од 100 до 150, у Саудијској Арабији од 80 до 100, а у САД у просеку 60 смртних казни.

Међутим, у тим земљама се смртне казне не извршавају само за тероризам и насиље. У Саудијској Арабији најтежа казна је прописана за хомосексуализам или прељубу, а у Кини због корупције.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.