МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ: Установа коју представљам зове се Црква а не „вјерска заједница“

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Светигора

Фото: РТРС/Светигора

Црногорски Нацрт закона о слободи вјероисповијести правно је неупотребљив и у супротности је са традицијом дјеловања вјерских заједница у Црној Гори, поручено је на округлом столу који су организовале Митрополија црногорско-приморска и епархије будимљанско-никшићка, захумско-херцеговачка и милешевска.

Његово високо преосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије сматра да је тај закон битан за свеукупно друштво и да се тиче свих, те указао да се у Црној Гори, према посљедњим статистикама, више од 90 одсто грађана изјаснило да су вјерници.

Митрополит Амфилохије је оцијенио да је проблем Нацрта у називу области којом се законодавац бави и указао да је у њему формулисано да се говори о вјерским заједницама.

Он сматра да је елементарно за сваког човјека као личност, као и за установу којој припада, ако се ради о поштовању њега и његовог достојанства, да му се каже име, наводећи да се установа коју он представља зове Црква и да се не препознаје у имену „вјерска заједница“.

„Основна примједба Нацрта закона је – назови ме по имену“, навео је митрополит.

Професор Ђорђије Блажић је, говорећи о управно-правном аспекту тог закона, оцијенио да је у поређењу назива закона и његове садржине нејасно да ли се уређује слобода вјероисповијести или административни аспект регистрација уписа и брисања слобода које вјерске заједнице имају по Уставу и свим материјалним законима.

„Да се не би десило да послије два или три мјесеца када се усвоји овај закон, мора поново парламент да га мијења и да га усаглашава са стандардима новог закона о управном поступку које је наметнула Европска унија, потребно је усагласити његове одредбе“, навео је Блажић.

Он је рекао да слобода вјероисповијести није државно, већ природно право које се стиче рођењем, додајући да је улога државе да штити то право, те оцијенио да ће бити проблема у реализацији овог закона.

Професор Саво Марковић сматра да Нацрт закона садржи антицивилизацијске одредбе и поруке и руши начело секуларности.

„О каквој слободи вјероисповијести говоримо када територијалну организацију Цркве одређује држава и она се мора поклапати са границама државе и када сједиште Цркве мора бити у Црној Гори“, навео је он, оцјењујући да је ријеч о концепту „државне цркве и религије“.

Протојереј Гојко Перовић навео је да постоји политички и правни ниво овог проблема.

„Нацрт закона правно је неупотребљив. Да ли је политички употребљиво да нам неко потури правно неупотребљив текст – бојим се да јесте“, рекао је Перовић.

Посланик ДЕМОСА Горан Даниловић рекао је, указујући на члан 11 у којем се наводи да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може простирати ван државе, да Влада као предлагач Нацрта уређује ствари у Црној Гори и ван ње.

„Овај текст ће, као и резолуција о НАТО-у, објединити оне које су се расули прије пола године и ово у политичком смислу има употребну вриједност“, навео је он.

Према ријечима Даниловића, овај нацрт има обавезу да посвађа три темељне традиционалне вјероисповијести у држави и унесе нејединство.

Посланик Демократског фронта Милан Кнежевић навео је да је ријеч о државном пројекту којим се црногорско-приморска митрополија покушава у потпуности маргинализовати.

Адвокат Драган Шоћ оцијенио је да је Нацрт закона у потпуности супротан вјековној традицији постојања и дјеловања вјерских заједница, посебно цркава.

„Боримо се за закон од 1977. године, јер је бољи од овог“, закључио је Шоћ.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.