КРЕМЉ ЗНА ШТА РАДИ: Русија може и без нуклеарног наоружања

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik/ Александр Кряжев

Изјава руског министра одбране Сергеја Шојгуа да ће Русија прећи са нуклеарног на ненуклеарно, односно високопрецизно оружје изненадило је многе, нарочито западне војне аналитичаре и експерте. Традиционално се сматрало, још од совјетског доба, да је нуклеарно оружје главни адут Руса.

Руски војни експерти истичу да Русија и без разорног нуклеарног наоружања може да осигура безбедност своје земље и да се ефикасно бори против међународног тероризма. Ипак, стручњаци наводе да ће, упркос томе, снаге нуклеарног одвраћања Русије још дуго бити основно средство безбедности земље.

Нуклеарно оружје је оружје застрашивања и одвраћања, наглашавају они, мада поседовање таквог наоружања гарантује предност у било којем оружаном сукобу.

„Потребно је наћи разумни баланс између нуклеарног и ненуклеарног оружја. У догледној будућности Русија ће се и даље ослањати на стратешке нуклеарне снаге као на главни фактор осигуравања своје националне безбедности и одржавања стратешке стабилности у свету. Истовремено, ненуклеарно високопрецизно оружје је такође веома ефикасно средство за сузбијање и одвраћање најразличитијих претњи. Например, Русија је распоредила оперативно-тактичке ракете система Искандер-М, који су опремљени ненуклеарним ракетама, као одговор на размештање америчких система ПРО у близини руских граница“, каже за Спутњик Игор Коротченко, главни уредник часописа „Национална одбрана“. Подсећања ради, САД су прве, током Другог светског рата, створиле нуклеарно оружје, а убрзо након тога су тим разорним оружјем гађали јапанске градове Хирошиму и Нагасаки. Да Совјетски Савез одмах после рата није направио своју атомску бомбу питање је каква би судбина снашла свет и како би у то време, а и данас изгледао светски поредак.

Трка у наоружању која је уследила, сматрају руски аналитичари, у суштини је спасила свет од глобалне катастрофе. САД и СССР су се сасвим довољно наоружали да је постало јасно да одмеравање „нуклеарних мишића“ нема никаквог смисла. Уследили су договори о ограничењу нуклеарног наоружања, а последњи такав споразум су потписали председници САД и РФ Барак Обама и Дмитриј Медведев 2010. године у Прагу. Та ограничења су у принципу успоставила неку врсту баланса снага.

У таквој ситуацији „на сцену“ је ступило ненуклеарно оружје одвраћања — како одбрамбено, тако и офанзивно. Руска одбрамбена индустрија је у развоју таквог оружја направила огроман успех. Руски ракетни системи „Искандери“ изазивају нервозу и панику на Западу. Крстареће ракете „калибар“, које су се успешно показале у Сирији, страх су и трепет, а најновије стратешке крилате ракете „икс 101“, такође коришћене у Сирији, изазивају шок и страхопоштовање — њихова разорна моћ и прецизност немају пандане у свету. Притом, то оружје не доводи до таквих еколошких последица као нуклеарно оружје. „У савременом ратовању високотехнолошко оружје има доминантну улогу, пошто се арена сукоба сада премешта са копна у ваздух и свемир. Управо та врста наоружања и војне технике, омогућава да се реши широк спектар задатака, као што смо то и видели на примеру употребе крстарећих ракета дугог домета против циљева терориста у Сирији. Ту пре свега мислим на ракете ’икс 101‘, које нису опремљене нуклеарним бојевим главама, као и на крстареће ракете ’калибар‘ које су лансиране са најсавременијих војних бродова и подморница нове генерације, које су у саставу руске ратне морнарице“, каже Коротченко.

Руско ненуклеарно оружје је без сваке сумње веома моћно. Примера ради, споменуте ракете „икс 101“ са ненуклеарним бојевим главама (и „икс 102“ — нуклеарна варијанта) могу да погоде циљеве у распону од 5.500 до 10.000 километара.

Њихова прецизност је фасцинантна — на даљини од 5.500 километара циљеве погађају са прецизношћу од свега 5–6 метара, а на даљинама од 10.000 километара не више од 10 метара. Ракетама „икс 101“ су наоружана два руска стратешка бомбардера — Ту-95МС, који носи осам ракета, и Ту-160, који носи 12 ракета. Ипак, главно ненуклеарно оружје остају ракете „калибар“ — ваздушног, надводног и подводног базирања. Подсећања ради, руски министар одбране Сергеј Шојгу је рекао да би у будућности високопрецизно оружје могло да замени нуклеарне снаге као фактор одвраћања, што би требало да смањи ниво међународне напетости и ојача поверење. Према његовим речима, у наредним годинама ће бродови и подморнице са крстарећим ракетама чинити основу групације носитеља високопрецизног оружја.

„До 2021. године је планирано да се борбене могућности домаћих стратешких ненуклеарних снага повећају више од четири пута, што ће дати могућност да се у пуној мери реше задаци ненуклеарног обуздавања“, рекао је Шојгу, истичући истовремено да Русија неће учествовати у новој трци у наоружању.

Руски војни експерт истиче да су такви планови реални и да Русија лако може да за само четири године значајно повећа свој ненуклеарни арсенал. „Такви планови су у потпуности реални, нарочито ако се зна да се у Русији у последњих неколико година крстареће ракете ’калибар‘ производе у значајним количинама. Те ракете производи компанија која улази у састав концерна Ваздушно-космичке одбране ’Алмаз-Антеј‘. Осим тога, ради се и на новим врстама крстарећих ракета за авијацију дугог домета. Управо то говори да је тај темпо производње у потпуности реалан. Тим пре што је такве процене дао и министар обране Сергеј Шојгу, а он ништа не говори тек тако“, закључио је Коротченко.

rs.sputniknews.com, Оливера Икодиновић

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.