ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЕО „АРАПСКО ПРОЉЕЋЕ“: Да ли ће Асад добити нову шансу?

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Сиријски предсједник Башар ал Асад прешао је пут од отпадника до потенцијалног партнера захваљујући својим савезницима Русији и Ирану током четворогодишњег грађанског рата, али и страховањима Запада од пријетњих џихадиста.

Асад, који се на власти налази 15 година, заправо је једини преживио „арапско прољеће“ које је „покосило“ владаре широм Блиског истока и Сјеверне Африке, наводи се у анализи агенције Франс прес.

Док су прије само неколико мјесеци, Асадове снаге низале пораз за поразом од Исламске државе и група повезаних са Ал Каидом, сада се стиче утисак да је почео да убире плодове политике која жигоше све његове противнике као терористе, а његов режим представља као бедем против екстремизма.

Сиријски предсједник такође има значајну подршку моћних савезника Ирана и Русије који му пружају војну, финансијску, али и дипломатску подршку.

Претходних недјеља, како се наводи, Русија је слала војнике, борбене авионе и оружје Асадовом режиму изазвавши тиме забринутост Запада на челу са Вашингтоном.

„Мислим да је привремена и Пирова побједа Асадовог режима посљедица добре старе циничне реалполитике“, каже Карим Битар, професор на Институту за међународне и стратешке односе.

„Коначно, Руси и Иранци имају много већи улог него Запад, они су остали мобилисани, нефлексибилни и бескомпромисни, док противници Асадовог режима нису имали јасну стратегију и платили су високу цијену свог погрешног метода“, објашњава он.

Послије избијања демонстрација против Асада у марту 2011. године, Асад је свој режим успио да представи као борца у рату против „терориста“, а успон џихадиста Исламске државе послужио му је као тврдња да његова влада брани Сирију од „варварства“.

То је поткријепљено и релативним неуспјехом коалиције против ИС предвођене САД која не сарађује са сиријским предсједником.

Асад је успио да игра на карту времена и наџиви почетни оптимизам „арапског пролљећа“ које је у неким случајевима створило просторе безакоња погодне за радикалне групације, каже Битар.

„Асадов режим извукао је корист од тријумфа контрареволуционарног наратива на регионалном нивоу. Већина западних земаља вратила се на погрешну идеју да је ауторитарни национализам у арапском свету једина одбрана од радикалног ислама“, закључује он.

Муријел Асебург, сарадник њемачког Института за међународне и безбједносне послове, сматра да су Асадови противници превише подјељени и да не желе да се ангажују или подрже сиријске побуњенике у покушајима да га збаце с власти.

Његове присталице, са друге стране, пружају му константну и снажну војну, дипломатску и финансијску подршку, наводи он.

Јазид Сајиг, сарадник у Карнеги центру за Блиски исток, истиче да је Асадова дуговјечност на власти дјелимично посљедица пасивности његових противника, укључујући САД.

Запад је, наводи он, забринут због растуће снаге Исламске дрзазве и избјегличког таласа из Сирије који је стигао до Европе претходних недјеља.

„Главни проблем је што западне силе никад нису жељеле да се више ангажују у Сирији, а то ни сада не желе, а не знају шта да раде са Исламском државом“, каже он.

Са друге стране, Русија је направила мудар потез.

„Поново је помјерила равнотежу, помогла Асаду да купи вријеме, учинила да се Руси сматрају значајнима, Американце натјерала у дефанзиву, а да при томе није много тога промијенила на терену“, закључује он.

РТРС

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.