ГРЕНИНГ НА СУЂЕЊУ: Молим за опроштај

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Оскар Гренин, 93- годишњи Нијемац, оптужен за помоћ при убиству најмање 300 000 људи у злогласном логору Аушвиц, признао је данас да је још 1942. године, по доласку у логор, сазнао о гасним коморама и, замолио за опроштај.

„Молим за опроштај. О питању формално-правне кривице, морате ви одлучити“, рекао је овај старац првог дана суђења за који се каже да би могао бити посљедњи велики судски процес њемачког правосуђа, везан за логор Аушвиц. Гренинг је, како преносе медији, показао кајање на овом суђењу, које је почело уз велико медијско интересовање.

Пресуда оптуженом требало би да буде донесена крајем јула, преносе медији.

Гренинг, који је годинама живио у једном селу у близини Линебурга, терети се да је као подвођа у Хитлеровој персоналној гарди, чији су чланови, између осталог, надгледали затворенике у логорима, одговоран за пружање помоћи у убиству у 300 000 случајева.

Гренинг се помиње у медијима као „књиговођа Аушвица“, пошто је, између осталог, како се каже, у овом логору био задужен да се пртљаг логораша стави на сигурно и претражи да ли има новца и вриједности.

Банкарски чиновник Гренинг је, према оптужници, бројао новац логораша осуђених на смрт, водио књиге о томе и тачне податке слао у берлинску централу Хитлерових злогласних СС- јединица. Гренингу је било познато да су у Аушвицу убијани они заробљеници, који нису били радно способни, па је он зато, како га терети оптужница, нацистичком режиму обезбјеђивао привредну добит и подржавао систематско уништење логораша.

Оптужница против Гренинга ограничена је на такозвану „мађарску акцију“ у љето 1944. године, при којој је најмање 300 000 људи убијено, преносе медији данас, са почетка суђење. Гренингов адвокат Ханс Холтерман истакао је да је његов клијент имао другачије задатке од Ивана Демјањука, једног од посљедњих осуђених нациста.

Државно тужилаштво Њемачке теретило је, наиме, Украјинца Дејмањука да је немилосрдно и безосјећајно, заједно са другим чуварима и СС-овцима тјерао људе у гасне коморе, „јер је лично желио њихову смрт из расно-идеолошких разлога“. Демјањук, кога је Земаљски суд у Минхену прије неколико година због учешћа у убиству више од 27 000 Јевреја у пољском логору Собибор осудио на пет година робије, ослобођен је убрзо због старости, а затим, 2012. године умро.

Данашњи процес против Гренинга изазвао је велико медијско интересовање, тако да је само за стране новинаре резервисано 23 мјеста, а акредитовани су новинари из Америке, Велике Британије, Русије, Мађарске и других земаља, преносе медији. Овај процес има и своју посебну тежину, пошто постоји и велики број такозваних грађанских тужби преживјелих логораша и њихових породица.

„Дуго времена нисам се усуђивала да се сјећам“, рекла је 87- годишња Хедy Бохм из Торонта, преживјели логораш и једна од 67 особа које су у овом процесу подигле грађанску тужбу против оптуженог. „Овдје сам дошла да бих се сјетила и све још једном преживјела“, рекла је Бом, додајући да је она у Аушвицу била нико, само једна робиња.

„Ово је за мене поклон судбине да могу да га (Гренинга) погледам у очи и видим на оптуженичкој клупи“, рекла је Бом, једна ситна старица, кратке сједе косе која је у Њемачку из Канаде допутовала са кћерком. „Овде се не ради о освети“, нагласила је та старица.

Указујући да је казна за Гренинга секундарна ствар, Бом је рекла да је за њу, међутим, одлучујуће то што ће се процес против овог СС-овца уопште одржати.

РТРС

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.