ЕУ: „Северни ток 2“ може, Јужни и Турски тешко

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТС

Фото: РТС

Гасовод „Северни ток 2“ ће, за разлику од Јужног и Турског тока, врло вероватно бити изграђен, јер је Европска комисија ставила до знања да за Брисел то није политичко, већ само питање да ли су уговори руског „Гаспрома“ и највећих европских компанија у складу са техничким прописима и правилима конкуренције Европске уније.

Такво објашњење је Европска комисија, додуше, дала и за своје захтеве да се поново преговара о гасоводу „Јужни ток“, као и кад је реч о, због руског-турске кризе, сад тешко остварљивом пројекту „Турски ток“.

Геополитика енергије на југу Европе сад се додатно компликује настојањима Турске да нађе алтернативу за руски гас, одледи односе с Израелом и склопи споразум о приливу гаса из израелског налазишта Левијатан са залихама од 620 милијарди кубних метара гаса, које ће почети да се експлоатише крајем деценије.

Пројекат „Турски ток“ је посебно узнемирио Европску унију зато што је Москва рекла да ће од краја 2018. тај гасовод заменити доставу руског гаса преко Украјине, за коју Русија сматра да је непоуздан партнер и за Москву и за Европу.

Изградња „Северног тока 2“ је поново узбуркала духове и оголила дубока неслагања унутар ЕУ око енергетске безбедности, али и економских и стратегијских односа с Русијом.

Француски лист Фигаро у чланку с крупним насловом „Руски гас поново цепа Европу“ известио је о најновијем сукобу међу чланицама Европске уније око изградње гасовода „Северни ток 2“, којим ће прилив руског гаса у Немачку бити удвостручен.

Прашину је усковитлао италијански премијер Матео Ренци, који је критиковао Европску комисију и Немачку да воде политику двоструких мерила зато што немају замерке на „Северни ток 2“, а одбацили су изградњу гасовода „Јужни ток“, за који је веома била заинтересована Италија.

Објашњење Европске комисије и Ренцијеве критике су у суштини део шире политике и противречности унутар ЕУ око енергетске безбедности, стратегијских односа с Русијом, решавања украјинске кризе и разлика у настојањима да се разлучи какве су Европи потребне дугорочне енергетске и безбедносне везе с Русијом.

О енергетској политици и изградњи Енергетске уније у петак су разговарали шефови држава или влада ЕУ у Бриселу, који су у завршном документу поручили исто што и Европска комисија, а то је да се сваки енергетски пројекат мора подударити с правилима ЕУ.

Нагласили су, међутим, и да се то мора уградити у циљеве Енергетске уније ЕУ, а то је да се чланице Уније изнутра морају што више повезати инфраструктуром и наћи нове изворе и путеве снабдевања Европе енергентима.

Овај последњи став одражава нарочито захтеве земаља Балтика и још неких источноевропских чланица Уније, као и САД, које траже да се заустави изградња „Северног тока 2“, јер то значи заобилажење и дестабилизацију Украјине и повећавање зависности од руског гаса.

Ренци, међутим, није рекао да је против изградње „Северног тока 2“, већ поручио да је требало поштовати и уговоре о изградњи гасовода „Јужни ток“, којим би гас преко Балкана директно ишао и у Италију.

Италијански премијер сматра да те санкције против Русије треба да буду у догледно време преиспитане, а има гласова у ЕУ да би у том случају могло поново да се размотри да ли је изводљив пројекат „Јужни ток“, пошто је Европска комисија увек тврдила да је само тражила да се „Јужни ток“ усагласи с правилима Уније.

Ту се Ренци нашао на истој таласној дужини с бугарским премијером Бојком Борисовом, који је изјавио да је немачкој канцеларки Ангели Меркел на самиту ЕУ рекао да ће и Софија настојати да добије руски гас и да га, преко великог бугарског складишта „Балкан“, користи за себе и преусмерава у суседне земље заједно с азербејџанским гасом.

Ренци је веома незадовољан што, како сматра, „Немачка вуче све конце у ЕУ“, а поред осталог је закључио да је Италија неоправдано искључена из решавања украјинске кризе, у чему влада осовина Берлин–Париз.

Влада у Риму сматра да се у догледно време морају преиспитати и санкције ЕУ према Русији, не само због штете италијанској и европској привреди, већ и зато што имају слабог учинка на решавање украјинске кризе и политику Москве.

Рим такође указује на то да је изградња „Северног тока 2“ очигледно утаначена, иако су санкције ЕУ против Москве поново скоро неприметно продужене у прошли петак.

На питање новинара да ли је уопште замисливо да се поново размотри изградња Јужног и Турског тока, европски дипломатски извори узвраћају пословичном мудрошћу „никад не реци никад!“, али кажу да је објективно тешко замислити враћање „Јужном току“ у првобитном виду тог пројекта.

Наводе да би можда делом могло да се сагледа оно што поручује и бугарски премијер Борисов, а то је да се том трасом испод Црног мора руски гас делом испоручује Бугарској, под условом да су задовољени европски прописи.

„Турски ток“ је, сматрају, запао у озбиљне тешкоће због великог сукоба Русије и Турске после обарања руског авиона на сиријско-турској граници и санкција које је Москва завела Турској, укључујући обуставу тог пројекта, али и већ започете изградње турске нуклеарне електране с руском технологијом.

Велики утицај и у будућности ће на свеукупне руско-турске односе имати, сматрају извори у Бриселу, и улога те две државе у ратним сукобима у Сирији и неретко опречни интереси Анкаре и Москве у решавању сиријске кризе.

РТС, Бета

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.