ЕКОНОМИСТИ СТРАХУЈУ Свету прети деценија ратова

ИСКРА на Фејсбуку

klaus švab

Међудржавни сукоби, неуспех националних влада и колапс држава три су највећа геополитичка ризика данашњице, оцењује Светски економски форум из Давоса.

Замрзнути односи Русије и Запада – већини незамислив развој догађаја до пре само годину дана – свет изгледа враћају у доба када је геополитика била пресудни фактор међународних односа. Четврт века од пада Берлинског зида, свет се данас суочава са ризиком многобројних међудржавних сукоба, са једном битном новином. Наиме, средства за распаљивање регионалних сукоба сајбер-нападима, трком за ресурсе, санкцијама или другим економским оруђима – бројнија су него икада.

Регионални сукоби биће у 2015. највећа претња стабилности света и неће посустати током читаве следеће деценије. Да невоља буде већа, текући међународни поредак суочава се са драматичним мањком лидера визионара. Овај кошмарни сценарио садржан је у „Извештају Светског економског форума о глобалним ризицима за 2015. годину” који је објављен јуче, уочи годишњег окупљања глобалне финансијске и политичке елите у Давосу 21–24. јануара.

Овогодишњи, 45. по реду, СЕФ организован је под заједничком темом „Нови глобални контекст”, уз најављено учешће преко 2.500 званица, међу којима 40 лидера држава и представника више од 1.000 највећих и најуспешнијих глобалних компанија. У образложењу носеће теме престижног скупа, Клаус Шваб, оснивач и извршни директор СЕФ-а, упозорава да је свет у последњој години изложен „трансформационим променама неизвесног исхода”.

„У критичној смо ситуацији, на прекретници. Имамо два пута испред себе, један је пут дезинтеграције, мржње и фундаментализма, а други пут солидарности и сарадње”, оценио је Шваб.

Свет је ушао у период дубоких политичких, економских, друштвених и технолошких промена које имају потенцијал да прекину еру економских интеграција и међународног партнерства које је почело 1989. године, наводи се у „Извештају СЕФ-а за 2015. годину”.

Плима међудржавних сукоба и терористичких напада у другој половини 2014. извела је геополитичке ризике у врх глобалних претњи, по оцени СЕФ-а, први пут у последњих пет година. Форум је од 2009. сматрао да су економско-финансијске недаће и растућа неједнакост међу водећим ризицима по стабилност света.

Иначе, 1.500 експерата из свих крајева света срочили су средином прошле године припремни документ „Глобални изгледи у 2015. години”, који је представљен прошлог новембра у Дубаију. Потоње заоштравање односа Русије и Запада, ескалација сукоба на Блиском и Средњем истоку, драматичан пад цене нафте на светском тржишту, терористички напад у Паризу прошле седмице… натерали су организаторе СЕФ-а да измене претходно састављен списак укупно 28 највећих ризика пред којима ће се свет наћи 2015–2025.

„Неспоразум око Крима у марту 2014. служи као оштар подсетник како међудржавни сукоби могу имати регионалне последице које су дуго биле заборављене и незамисливе”, оцењује се у извештају уз прогнозу да се односи између Русије и Запада у 2015. могу пре погоршати него поправити.

Пред 250 најављених дебата током трајања форума, организатори у извештају излажу два списка од по пет водећих глобалних ризика: оних „најизгледнијих” и других са „најширим могућим последицама”. Свету, по СЕФ-у, најпре прете међудржавни сукоби регионалних последица, екстремне климатске непогоде, неуспех националних држава, колапс држава или кризе земаља и висока структурна незапосленост. Ризици највећих последица, по СЕФ-у, јесу: недостатак пијаће воде, убрзано и масовно ширење заразних болести, ширење оружја масовног уништавања, међудржавни сукоби регионалних последица и неуспех света да се прилагоди климатским променама.

Следећи оснивачку мисију да „унапреди стање света”, СЕФ ће учесницима скупа у чувеном алпском зимовалишту понудити дебату о 50 већ спремљених иницијатива за унапређење текућег поретка.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.