ЧУРКИН УПИТАО АМЕРИКАНЦЕ И БРИТАНЦЕ: Зашто нисте припремили резолуцију за Вијетнам и Ирак

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

„Хтео бих да изнесем две примедбе: једну – процедуралну, другу – суштинску.

Процедурална. Данас су неке делегације иступале двапут: да објасне мотиве свог гласања и да говоре о суштини питања на дневном реду. Запазили смо да у свом првом иступању представник Француске ни реч није рекао о мотивима свог гласања. Такво иступање сматрамо некоректним.

Суштинска. Неке делегације су критиковале позицију Русије. Посебно су били оштри представници САД и Уједињеног Краљевства. При том они су грубо извртали нашу позицију, у којој – то желим да нагласим – није било никаквих изговора. Требало је да пажљивије слушају наше иступање. Али у вези са тим, ја имам неколико питања за представнике САД и Уједињеног Краљевства.

Недавно је била 40-годишњица окончања рата у Вијетнаму.

Зашто нисте сазвали седницу Савета Безбедности УН?

Зашто нисте припремили предлог резолуције, у којем сте могли да осудите тепих-бомбардовање Ханоја? Да осудите коришћење напалма. Да осудите убиство 500 мирних житеља сеоцета Ми Лај од стране поручника Келија, којег је великодушно помиловао председник САД.

Недавно је била 10-годишњица незаконите инвазије Ирака од стране САД и Уједињеног Краљевства, која је произвела погибију милиона људи, а цео регион до данас потреса најжешћа криза.

Зашто САД и Уједињено Краљевство нису предложили да се тим поводом усвоји резолуција Савета Безбедности УН, која би назвала ствари правим именом?

Пробелем је у томе, што се ваш хуманизам укључује и искључује у зависности од политичке целисходности.

А то потпуно подрива поверење према вашим речима и делима.

Хвала, господине Председавајући.“

ИЗЛАГАЊЕ ЧУРКИНА О БРИТАНСКОЈ РЕЗОЛУЦИЈИ
Стални представник Русије у Савету безбедности УН Виталиј Чуркин био је у главној улози на седници СБ УН на којој је његова земља ветом онемогућила изгласавање антисрпске (британске) резолуције.

Био је, наравно, један од главних актера и консултација које су том гласању претходиле.

„Окупили смо се данас да бисмо одали пошту свим жртвама чудовишних злочина извршених у Сребреници и њеној околини пре 20 година”.

Током балканске кризе, регион је био сведок различитих сурових преступа, укључујући ратне злочине, злочине против човечности и етничне чистке. Руска Федерација се доследно залаже за истрагу поводом свих злочина извршених за време конфликта у БиХ против свих етничких група, укључујући Бошњаке, Србе и Хрвате.

Да ли је неопходно поставити питање: ко је од њих настрадао више?

Ако се погледа на резултате целог десетогодишњег конфликта на територији бивше Југославије, када су стотине хиљада Срба протеране из места у којима су традиционално живели, не може се избећи закључак да су они настрадали, у најмању руку, као и други.

Господине Председавајући,

Са оваквим поставкама проблема испочетка је наступала и делегација Уједињеног Краљевства која је изјављивала да намерава да припреми одговарајући нацрт резолуције Савета безбедности УН. Међутим, реализација те иницијативе је показала да се она кретала у сасвим другом смеру.

Ми смо од самог почетка дискусије тежили да документу обезбедимо уравнотежени карактер. Били смо предложили алтернативну варијанту која је била заснована на логици усмереној ка будућности. Међутим, наше кључне оцене и формулације биле су у суштини игнорисане.

Британски нацрт резолуције – који је био учињен јавним и унапред изрекламиран – изазвао је веома болну реакцију у Босни и Херцеговини и изван ње.

Та тема је постала предмет оштрих полемика у БиХ – у тој мери да се могло говорити о реалној претњи стабилности у земљи, о нестанку свега што је тешком муком достигнуто у реализацији Дејтонског споразума.

Господине Председавајући,

Свако је дужан да се бави својим послом. Нека историчари анализирају перипетије конфликта у бившој Југославији и његову генезу, укључујући улогу коју су у његовом избијању одиграле одређене земље и алијансе посежући за исхитреним одлукама.

Нека научници помогну Секретаријату УН и међународној заједници да схвате где се слабо показала и сама наша Организација. Али, хајде да не оптерећујемо Савет безбедности урањањем у историјске догађаје јер имамо много нерешених актуелних проблема.

Господине Председавајући,

У Сребреници ће 11. јула бити одржан велики комеморативни скуп. Од принципијелне је важности да у њему учествује и руководство Србије.

Зато позивам и ауторе нацрта и Вас, господине Председавајући да га не стављате на гласање. У противном, Русија ће бити принуђена да гласа против из разлога које сам већ изложио.

Господине Председавајући,

Сматрам да овоме морамо сви да тежимо.

vostok.rs

Тагови: , , , , , ,

2 коментара

  1. ratko каже:

    Hvala bogu sto Rusi postoje. Hvala vam braco, hvala vam prijatelji, hvala vam pravoslavci.

  2. goran каже:

    I mi cemo i dalje da srljamo u evropsku uniju ! Da trcimo da budemo sluge imda nas gaze poremeceni i bolesni englezi i nemci !

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.