АТАНАСИЈЕ ЗОИТАКИС: Грчка практично губи национални суверенитет

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

«Сад неки желе да сломе вољу народа на силу. Желе да распарчају Грчку тако што ће променити етнички карактер државе и доселити имигранте-муслимане. Приморавају Грке да емигрирају. Али грчки народ није сломљен,» – о томе шта се данас дешава у Грчкој говори магистар историјских наука, доцент историјског факултета МДУ, аутор монографија о светом равноапостолном Козми Етолском, заменик главног уредника издавачке куће «Света Гора»  и главни уредник сајта AgionOros Атанасије Зоитакис.

– Грчки парламент је одлучио да узме европске кредите – иако је, као што знамо, пре месец дана народ на референдуму гласао против. Шта се десило?

– Сви кажу да је због ових или оних разлога дошло до издаје, зато што се ова одлука коси с одлуком народа и његовом вољом. Ова воља је изражена недвосмислено: народ је спреман да прихвати крајње мере, само да не буде потписан меморандум с повериоцима. Већина је била против меморандума.

И Ципрас је у свом говору после победе на изборима рекао да је време меморандума прошло. А потписао је трећи меморандум, још строжи од претходних. Односно, цинично је преварио бираче који су му поверили судбину земље.

– Шта ће донети овај меморандум?

– Грчка практично губи национални суверенитет. Пре свега у сфери финансија.

Грчка економија се и пре тога управљала у складу с директивама из Брисела, али су Грци ипак могли да кажу: «Не слажемо се,» или «Ово ћемо продати, а ово нећемо.» А сад – не могу.

И сад стране компаније почињу приватизацију железничке мреже, приватизацију највећих лука – у Пиреју и Солуну, односно у току је распродаја све држвне имовине. Повериоци ће директно добијати новац, а Грци ће изгубити остатке онога што им је омогућавало да воде независну политику.

Док је Грчка раније, пре уласка у ЕУ, имала своју производњу, своју тешку и лаку индустрију, сад их више нема. Ситуација у пољопривреди је такође критична. И Грчка губи последње – саобраћајне комуникације.

Слећете на Атински аеродром, али он не припада Грчкој, већ је у потпуности у рукама немачке компаније. Возите се највећим мостом који спаја Пелопонез и копнену Грчку – а он припада француској компанији.

Све за шта се држала грчка влада – очигледно ће бити распродато. Грчка ће изгубити и последњу могућност да се понаша самостално и народ ће потпасти под потпуну контролу, а то ће већ бити катастрофа.

– Да ли се може рећи да Грчка – православна држава – престаје да постоји?

– Тренутно главну опасност по Грчку представља практично окупација земље. Грчка ће и даље постојати као држава, али ће се њен суверенитет у многим областима свести на нулу. У финансијској политици ће бити потпуно изгубљен – дакле, и у спољној политици.

Ако се сећате, Грчка је била земља која је налазећи се у оквиру НАТО-а и ЕУ водила независну спољну политику. То се, између осталог, показало кад је Грчка одбила стави на располагање аеродроме приликом бомбардовања Југославије.

Грчка је пропустила руске припаднике десантних јединица на Косово – многе земље су одбиле то да учине, а Грчка је дала копнени коридор. То је једина земља-чланица НАТО-а која је куповала руско оружје. Грчка је учествовала у реализацији нафтовода «Бургас-Александрополис», према којем су се САД врло негативно односиле, – и без обзира на то наставила је да учествује у њему.

Овде се може навести дугачак списак.

Грци сматрају да разлог за то што се Грчка данас нашла у тако тешкој ситуацији, сеже још из времена конференције на Јалти кад је Европа подељена на зоне утицаја. Грчка се, без обзира на то што су у земљи владала проруска расположења и што су све симпатије биле на страни Совјетског Савеза, нашла у западној Европи.

Ово је за последицу имало изузетно тежак и крвав грађански рат с десетинама хиљада убијених.

Грчки народ је историјски тежио ка Русији, али је у свим наредним годинама вештачки ограничаван и вршени су покушаји да се утера у Прокрустову постељу европских норми. И док се 1970-их, 1980-их, па чак и 1990-их година Грчка томе активно одупирала, а поједини политичари су одговарали на захтеве народа, данашњи политичари уопште не узимају у обзир народно мишљење, што се види управо на основу резултата референдума.

Много више од половине народа каже «не», а влада одмах потписује «да». Народ каже «не» санкцијама према Русији, а влада потписује санкције.

Мишљење народа се уопште не узима у обзир и због тога влада разочарење – али с друге стране, и увереност у то да се уз помоћ избора више ништа не може издејствовати.

– И до чега ово може довести? До догађаја попут оних у Украјини?

– Тешко да је у Грчкој могућ насилни сценарио са свргавањем власти као што је то било на Мајдану. Као прво, грчка војска не може да одигра самосталну улогу, зато што после свргавања диктатуре «црних пуковника», која је у Грчкој била 1960-их година, војска, генерали, немају права да учествују у политичким догађајима. Сценарио као у Латинској Америци, кад су војна лица преузимала власт, у Грчкој није могућ. Што се тиче политичких протеста, овде су потребни неки лидери који ће повести људе за собом, а народ се у њих разочарао. Пут штрајкова и митинга такође ни до чега неће довести: на сваком митингу на којем се окупи по 100, 200, 300 хиљада људи појављују се провокатори који долазе у сукоб с полицијом, и под овим изговором полиција растерује мирне демонстранте сузавцима и то чини прилично окрутно. Ако се сетимо почетка догађаја у Украјини, у Грчкој то није могуће: у западној Европи немају обзира према некаквим демонстрантима.

Једино што је могуће јесте да очајни људи изађу на улице и да почне бунт, бесмислен и непоштедан, без икаквих резултата, који неће довести ни до промене уређења, ни до смене власти – то ће бити просто стихијски протест гладних људи.

– А шта каже клир? Епископат, свештеници, атонски монаси?

– Ако је реч о мишљењу јерарха, рецимо, Атинског архиепископа и најпознатијих јерарха који се налазе на челу највећих катедри – у Солуну и у Пиреју, – они се залажу за то да Грчка остане у Европској унији, за то да остане у зоне евра.

Притом се не може рећи да се они са свиме слажу: они сматрају да ће ако Грчка изађе из ЕУ бити још горе: почеће потпуни хаос – и то се заиста може десити, – а за казну може бити дати суседима да је прогутају – тачније Албанији и Турској.

А имајући у виду да се у земљи већ налази неколико милиона имиграната-муслимана, овде има врло много полуга утицаја на Грчку.

Али и ови јерарси критикују ЕУ. Не може се рећи да су они европски оријентисани – није тако: то је само бирање мањег зла, по њиховом мишљењу.

Али ако је реч о монаштву и о Атону, већина је управо против ЕУ [4] – исто као и неки јерарси. Кажу да ЕУ Грчкој није донела ништа добро и зато је одвајање од Европе, од европских структура – управо онај избор који треба начинити, без обзира на то што је тако компликован и опасан.

Оба пута ће за Грчку бити врло болна. Ако Грчка изађе из ЕУ моментално ће наступити распад економије, потпуна криза у односима са суседима, а можда и масовна глад, – али с реалном перспективом да самостално подигнемо главу.

А ако Грчка остане у ЕУ, онда… То се може упоредити с тим кад човека постепено гуше. Гуше га тако да не примећује да га полако убијају. Могу му дати лек против болова, онда га још мало више угушити, ослабити притисак, а онда поново наставити, али је јасно да ће га то у извесном тренутку довести до смрти.

И сами су то признали – ММФ је признао – да ће план «нови меморандум с повериоцима» довести до тога да се дуг Грчке само повећа. Ако Грчка све буде испуњавала – све препоруке, све налоге – ако жртвује свој национални суверенитет, ако да своја национална богатства, дуг ће на крају само порасти. Овде нема зрака светлости.

Људи су били спремни да стегну каиш – вршене су акете – да ли да се трпи пет година или чак десет. Али кад им се каже да ће све то учинити – да ће гладовати, да ће остати без посла, да ће њихова деца бити без посла, – али то свеједно неће довести до позитивог помака, већ ће само неки повериоци добијати свој новац и неки банкари од шпекулација, све то изазива највеће могуће разочарење.

Осим тога, јасно је да ће се у истом пакету с економским мерама провлачити и оно што обећава европски дневни ред: легализација «геј бракова» и друге ствари. На пример, владике су једно време звониле на узбуну због тога што ће се цензурисати скоро и јеванђељски текстови…

– Они ће доспети под Антирасистички закон – односно, могу се оцењивати као дискриминациони. Да ли је овај закон већ ступио на снагу?

– Да, али Грчка помало личи на Русију – у смислу да се строгост закона компензује тиме што се не спроводе доследно. Многе владике и свештеослужитељи су већ рекли довољно тога да би могли бити осуђени по овом «антидискриминационом» закону, али држава и јавно тужилаштво не ризикују да покрену поступак, зато што схватају да је све то апсурдно.

Закон је ступио на снагу, али се јерарси осећају потпуно слободно. Црква се врло оштро изражава против содомије, против ревизије свештених текстова и других ствари.

Сви свештенослужитељи – и они који сматрају да бирају мање зло и они који су за потпуни раскид с Европом – заједно се залажу против ових закона. У том смислу Црква заузима врло активну позицију.

Уопште, Црква игра велику улогу у данашњој Грчкој. То се тиче и огромне помоћи која се пружа сиромашнима и гладнима: на стотине хиљада људи живи само захваљујући томе што Црква организује бесплатне кухиње и што помаже породицама с више деце дајући им намирнице. Ауторитет Цркве је прилично висок. Он је у Грчкој увек био висок, али захваљујући томе што се не плаши да критикује ЕУ и Брисел и да материјално и морално подржи народ, још више се учврстио.

– Кажете да се ови закони засад не спроводе, зато што држава и јавно тужилаштво не желе да их извршавају видећи да су апсурдни. Али такво стање ствари може да се промени.

– Сећате се шта се десило с оцем Јефремом Ватопедским? Људи су га врло активно бранили, не само у Русији, већ и у Грчкој, без обзира на то што су оптужбе биле нејасне, разводњене и двосмислене.

Ако свештеника ухапсе зато што је бранио Јеванђеље или зато што је говорио против содомита, то ће изазвати буру – овде се плаше таквих ствари. Код грчког народа овакве ствари неће проћи – у сваком случају још увек не пролазе.

Али у овом случају се остварује други план: постепена дехришћанизација Грчке – не толико путем пропаганде атеизма или неморала, колико путем промене етничког карактера земље захваљујући нелегалној имиграцији.

Само од почетка 2015. године у Грчку је дошло 124 хиљаде избеглица – и то је само по званичним подацима УН. И сад свакодневно долази преко 1000 људи.

– Из којих земаља?

– Деведесет пет одсто из муслиманских, као што су Пакистан, Авганистан итд.

– И Грчка је обавезна да их прими?

– Грчка је обавезна да их прими, јер ће ако то не учини, у Европи почети да је критикују. Био је један комесар за људска права из Летоније, он је све време говорио да се Грци нељудски односе према мигрантима, да су варвари и тако даље. Такве ствари се све време чују из Брисела.

Недавно је на острву Самос влада ипак била приморана да примени силу. Али притом са свих острва на којима има имиграната влада добија обраћања: Грци не само да се не осећају безбедно – плаше се за свој живот. На једног Грка на острву има пет миграната и они као вукови гледају на мештане. Криминал је у току ових година вишеструко повећан – и то је резултат чланства у ЕУ.

Сећам се, кад сам био мали, 1980-их година, потпуно мирно су могли самог да ме пошаљу у суседно насеље по хлеб – са пет, шест година, – без пратње, без бојазни да ће се нешто десити. Људи су чак и у Атини кључеве остављали испод отирача или просто у вратима. Крађа или разбојнички напад су представљали новост за целу Грчку, то је била тема за прилог у главном дневнику – толико је стопа криминала била незнатна.

А данас је криминал – продаја дроге, трговина оружјем, проституција – све могуће. И то контролишу етничке групације.

У Атини има читавих делова града у које се Грци плаше да уђу – то су дословно гета. Муслиманска, за сад још увек мањина – по различитим проценама у земљи их има до неколико милиона – шири своје екстремистичке летке чак и у атинском метроу. Организује протестне акције.

На острву Калимнос имигрант је скинуо грчку заставу. На другом месту је грчка застава спаљена.

А ту су још и Албанци – врло агресивни суседи који не напуштају планове о стварању Велике Албаније; активно ради илегала, у Грчкој су пронађени чак и магацини оружја – они у сваком тренутку могу да организују косовску варијанту. И одвија се рад у овом правцу – они отворено претендују на читав крај северне Грчке.

Ни Турци не седе скрштених руку. То је већ признато, постоје одговарајуће публикације о томе да Турска врло активно помаже имигрантима да се пребаце на територију Грчке. Помаже и у превозу, створене су читаве структуре – условно говорећи «туристичке агенције», које апсолутно законито раде на територији Турске и свакодневно шаљу преко 1000 људи у Грчку, која се гуши от толике бујице, јер ове имигранте треба и нахранити, и напојити, и створити им све услове.

– Атанасије, молимо вас, реците колико су Грци религиозни као народ?

– То је добро питање. Тешко је рећи. Анкете показују да се у преко 90% случајева изјашњавају као православци. Мање је оних који држе постове. Али у условима рата или окупације ова инертна маса, православна по рођењу, брзо може да се преобрази у праве православне вернике.

У годинама кризе мали број људи се окренуо Цркви, али број верника расте. На богослужења у недељу долази значајан број Грка, сви храмови су мање-више пуни у недељу и на велике празнике.

У току Страсне седмице веома је висок проценат људи који учествују у богослужењима.

Не бих желео да увредим суседне земље: у Бугарској, што признају и сами Бугари, има много више људи који су равнодушни према Цркви, али и у Србији у процентуалном односу мање народа одлази у храм.

Не треба заборавити ни грчке манастире – има их врло много, и то је снажно монаштво. А да не говоримо о атонским монасима, чију већину чине Грци.

Грци су религиозни без обзира на све покушаје да се на неки начин скрену с овог пута. И ситуација економског краха и таквог притиска управо помаже – можда упркос очекивањима оних који их спроводе – томе да се народ окрене Цркви. Мада се у медијима врши стална антицрквена пропаганда.

– На чему се она заснива?

– Прва тачка је да Црква има веома велику имовину и да све треба да жртвује, да све преда држави како би олакшала народно бреме.

Треба рећи да се ова имовина углавном састоји од земљишта зараслих у коров и да је Црква више пута молила да се изда неки закон како би ова земља могла бити предата пољопривредницима, онима којима је потребна.[5]

Црква управо излази у сусрет народу – и народ то зна, тако да се то више ради због стране, европске публике: европски политичари редовно захтевају да се изврши експропријација богатства Грчке Цркве и да се употреби за плаћање дугова итд.

Друга тачка је – ако се деси неки догађај услед којег се духовно лице може приказати у негативном светлу, то већ представља повод за хистерију у главним медијима. Сви о томе пишу, окупљају се стручњаци, изражавају мишљења итд. Да је неки свештеник некога ударио аутомобилом или да је код њега пронађен неки новац, на пример.

Иста је ствар са ватопедским скандалом. Како се на крају испоставило, није било чињеница да се десио злочин. Али колико се прашине подигло! На тиражима новина које су писале о овом случају могло се уштедети милион стабала. Колико је било оптужби на адресу монаштва и Цркве, али се испоставило да је све то ништавно, као што се види на основу суђења. Чак ни либерали сад не помињу ватопедски скандал.

– Атанасије, да ли можда можете да нам кажете нешто о нечем важном, о чему нисам поставила питање због своје неупућености?

– Без обзира на сву ову ситуацију, не може се рећи да је грчки народ данас сломљен, зато што људи схватају где је корен њихове невоље.

Људи могу имати различита гледишта о ономе што се дешава. Једни се залажу – и таквих из дана у дан има све више – за то да одмах изађемо из зоне евра, за раскид с Европом, с ЕУ. А има људи који имају другачије мишљење.

Али притом сви схватају који је извор невоља Грчке. Нико не сме да сматра да су Грци неки овнови које варају телевизија и медији и који се повинују пастировој фрули или његовом бичу.

То се види на основу свега. Навешћу само један пример како бих то показао: грчким народом се не може манипулисати.

Рецимо, ситуација с «Боиногом» који је оборен изнад Украјине. Кад се то десило највећи грчки портал in.gr је спровео анкету: «Шта мислите, ко је оборио овај авион?» Не сећам се тачног броја, али је око 90% људи рекао да га је оборила Украјина, а врло мали број људи да га је оборила Русија. Исто такве су цифре кад се ради о одговору на питање: «На чијој се страни – народне војске или званичних кијевских власти?»

Народ се у целини врло позитивно односи према Русији, иако се наравно, врши попаганда, и грчке телевизијске канале и друге медије контролишу људи који стално врше испирање мозгова.

Телевизија стално понавља да је Русија агресор, да је упала у Украјину, али ово не даје резултат: народ другачије гледа на ове ствари. Тешко је преварити народ.

Сад неки желе да сломе вољу народа на силу. Желе да распарчају Грчку путем измене етничког карактера државе. Да приморају Грке да емигрирају – зато што огромна незапосленост приморава омладину да иде у иностранство.

Желе да савију народу кичму – да би се људи, иако схватају у чему се састоји њихова невоља, пасивно предавали.

Међутим, не треба губити оптимизам. Син грчког народа, преподобни Пајсије Светогорац је говорио: «Благодаћу Божијом све ће бити добро.» Човеку који се бринуо због сплетки непријатеља Грчке, светац је дао следећи одговор који нас испуњава надом: «Чак и ако ми кажу да на целој земљи није остао ниједан Грк, нећу очајавати. Бог може да васкрсне макар једног Грка, чак из мртвих. И ако то учини – биће довољан и један.»

Осим тога, свети Пајсије је веровао да «чак и ако на целој земљи не остане ниједан хришћанин, Христос ће свеједно испунити Свој Божански план.» 6 «Ђаво оре земљу, – сликовито је говорио старац, – само што ће је Христос засејати.» Свети Пајсије је веровао да «Бог не дозвољава да се деси зло, ако се неће преокренути на добро или бар ако не буде учињена препрека још неком злу – већем од онога које је допустио.»

С Атанасијем Зоитакисом разговарала је Анастасиjа Рахлина

Са руског Марина Тодић

vostok.rs, Православље

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.