16.000 КМ: Руска ракета лети до краја света

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Спутњик, Host photo agency

Интерконтиненталне балистичке ракете главно су средство одвраћања и свега неколико земаља поседује ту врсту оружја. Групи коју чине Русија, САД, Француска и Кина, ускоро би могла да се придружи и Северна Кореја. Спутњик објављује ранг-листу ракета које имају највеће домете.

Р-36М (СС — 18 Сатана), Русија — домет 16.000 километара

У асортиману балистичких ракета, Р-36М има најдужи домет. До сада је употреби више верзија ове ракете, од Модела 1 до Модела 6. Неке од ових верзија могу да носе и десет независних бојевих глава снаге од 550 до 750 килотона.

Прву варијанту ове ракете Стратешке снаге СССР-а добиле су 1975.

Донгфенг 5А (ДФ-5А), Кина — домет 13.000 километара

Фото: Спутњик, PUBLIC DOMAIN

ДФ-5А представља унапређену верзију ДФ-5 и може да досегне циљеве у континенталном делу САД. Ову верзију, са прецизнијим системом навођења од претходника и већом тежином пројектила (3.200 килограма), кинеска армија је ставила у употребу 1983. Ракета може да носи шест независних бојевих глава тежине по 600 килограма.

За разлику од руског Р-36М, који може да се лансира само из силоса, најмоћнија кинеска интерконтинентална ракета може да се лансира и са лансирне рампе.

Р-29РМУ „Сињева“ (РСМ-54), Русија — домет 11.574 километара

„Сињева“ (НАТО кодно име СС-Н 23 Скиф), руска ракета треће генерације која је у употреби од 2007, а планирано је да остане у саставу руских стратешких снага до 2030. Предвиђена је за испаљивање са подморница класе Делта IV руске ратне морнарице.

Може да носи четири велике бојеве главе или десет бојевих глава снаге 100 килотона. Сматра се да би, у случају употребе, високом тачношћу погађала циљеве јер користи навигациони систем ГЛОНАСС (руски пандан америчком ГПС).

УГМ-133 „Тридент“ II, САД — домет 11.300 километара

„Тридент II“ је подморничка балистичка ракета и распоређена је на америчке подморнице класе „Охајо“ и британске класе „Вангард“. Очекује се да ова верзија остане у служби до 2042.

Први тест ове ракете извршен је 1987. из Кејп Канаверала, а у употреби је од 1990. Може да понесе до осам В88 или В76 нуклеарних бојевих глава.

Донгфенг 31А (ДФ-31А), Кина — домет 11.200 километара

Фото: TANJUG/ ICEUNSHATTERED

ДФ-31А (НАТО кодно име ЦСС 9 мод-2), кинеска интерконтинентална ракета дугог домета која може да понесе једну термонуклеарну бојеву главу од 1.000 килотона.

Развијена је из верзије ДФ-31, а Други артиљеријски корпус Кинеске народноослободилачке армије опремљен је овим ракетама 2006. Може бити лансирана из силоса или са покретног лансера.

РТ-2УТТХ „Топол М“, Русија — домет 11.000 километара

„Топол-М“ је напредна верзија ракете „Топол“ и прва је ракета развијена после распада СССР-а. Може да буде лансирана из силоса или са мобилног лансера и носи једну бојеву главу снаге 550 килотона или до шест МИРВ бојевих глава, заједно са мамцима.

Пројектил је развијен у Московском институту термалних технологија (МИТТ), а произвео ју је Воткински машински завод. Може да издржи зрачење, електромагнетни пулс или нуклеарну експлозију у опсегу од преко 500 метара, а такође је отпорна на поготке високоенергетских ласера.

„Минитмен III“ (ЛГМ-30Г) САД — домет 10.000 километара

Ово је једина оперативна ракета у копненом арсеналу армије САД. Прва верзија ове ракете угледала је светло дана 1961, а унапређене верзије, „Минитмен II“ и „Минитмен III“, развијене су 1964. и 1968. „Минитмен III“ је у службу примљен јуна 1970. То је прва ракета на свету која је била способна да понесе више бојевих глава одједном.

М51, Француска — домет 10.000 километара

М51 је француска подморничка интерконтинентална ракета и представља унапређену верзију М45. Ракета је примљена у службу 2010. и носе је подморнице класе „Триомфан“.

Оперативни распон ракете креће се између 8.000 и 10.000 километара. М51 тежи 50 тона и може да понесе шест бојевих глава снаге од 100 до 150 килотона.

УР-100Н (СС-19 „Стилето“), Русија — домет 10.000 километара

Фото: WIKIPEDIA/ VITALY V. KUZMIN

Ова ракета НАТО кодног имена СС-19 „Стилето“ је четврта генерација интерконтиненталних балистичких ракета у саставу Стратешке команде руске армије.

У употреби је од 1975, а очекује се да ће остати у употреби до 2030. Може да понесе до шест МИРВ бојевих глава снаге 550 килотона. За прецизно навођење задужен је инерцијални навигациони систем.

РСМ-56 „Булава“, Русија — домет 10.000 километара

„Булава“ је најновији подморнички пројектил у саставу руске морнарице и намењен „Бореј“ класи нуклеарних подморница. Прва подморница наоружана овим ракетама била је „Јуриј Долгоруки“ 2013.

Свака ракета може да носи шест до десет бојевих глава снаге 100-150 килотона и може да преживи нуклеарни удар минималног опсега до 500 метара.

Случај Северна Кореја

Најтајнија земља на свету већ дуже време развија балистичке ракете, а претпоставља се да интензивно ради на развијању и интерконтиненталних балистичких пројектила. Пре неколико дана извршила је, за сада неуспешну пробу непознатог пројектила, за који се претпоставља да припада тој класи.

Такође, на паради одржаној у част 105. рођендана оснивача Северне Кореје Ким Ил Сунга 15. априла представљено је оружје за које се претпоставља да су интерконтиненталне ракете КН-14 (домет 10.000 километара) и КН-8 (Хуасонг — 13) домета 11.500 километара.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.