ЗЛОЧИН КОЈИ СЕ НЕ СМЕ ЗАБОРАВИТИ: Дан када су нацисти разорили Бeoград

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Новости

Фото: Новости

ВОЈНИЦИ елитне немачког СС пука „Брандербург“ су под окриљем ноћи између 5. и 6. априла 1941. хладнокрвним покољем уснулих људи почели напад Хитлеровог рајха на Краљевину Југославију. Прешли су сплавом Дунав и поубијали официре одбране Ђердапа у преноћишту у Кладову, омамљене наркотиком које им је издајник насуо у пиће.

Пракса да се жртвама ускрати шанса да се бране, настављена је и на уснулим Београђанима. Престоница се под разорним запаљивим бомбама претварала у призор пакла на земљи, док су недељна црквена звона позивала на јутрење, забележио је писац Стеван Јаковљевић, тад у униформи мајора, команданта ратне Краткоталасне радио-станице Београд – Радио Југославије.

– Проломила се експлозија и прозори су прснули у парампарчад. Врата су се с треском отварала и срча је прскала на све стране. У полумрачан подрум између старих и убуђалих ствари и дрва улетали су људи, жене, деца у ноћном оделу, боси, рашчупани, унезверени. Споља је допирало ломатање и тешко сурвавање. Нерви затегнути као струна. Људи и жене би негде да беже, али напољу пршти од експлозија, а њих страх да остану, да не буду живи закопани – забележио је Јаковљевић.

На престоницу су се у првом нападу устремила 234 немачка бомбардера и 120 ловаца, иако је Београд био проглашен отвореним, небрањеним градом да би се спречиле цивилне жртве. Злочину Луфтвафеа супротставили су се пилоти Шестог ловачког пука Југословенског краљевског ратног ваздухопловства, који су под бомбама узлетели са 43 апарата да се супротставе осам пута јачем непријатељу. У ваздушним дуелима 6. априла оборили су, према новијим америчким истраживањима, 23 немачка авиона и изгубили 18 својих. Исти извори наводе да је београдска противавионска одбрана, од 40 топова и 36 митраљеза, успела да обори 27 летелица Луфтвафеа, пре него што је сама потпуно уништена 6. априла. До 12. априла на Београд је бачено око 440 тона разорних запаљивих бомби. Немачки извештаји из 1941. наводе да је у бомбардовању страдала трећина београдских зграда, а британске процене говориле су да је срушена половина. Уништена је Народна библиотеке Србије са око 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Доцније је број уништених зграда значајно смањиван. Из рушевина је извучено око 2.500 погинулих, а процене укупног броја убијаних крећу се од 4.000 до 10.000 цивила.

Борис Субашић, Novosti.rs

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.