СРПСКА ПОСЛА: Једемо кромпир из Албаније и Француске који кошта и до 400 динара, а домаћи БАЦАМО

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: З. Шапоњић

На пијацама уз прошлогодишњи домаћи кромпир чија је цена од 40 до 80 динара, увелико на тезгама се може наћи и млади кромпир, пет пута скупљи, а паковање од 1,5 килограма, увоз из Француске, кошта 400 динара или 270 динара за килограм. А осим овог, купци могу да бирају и купе онај произведен у Холандији, Шпанији, Белгији, Немачкој и Албанији!

– Тржиште смо тотално отворили и бојим се да практично нема заштите за домаћег произвођача, тако да ће нама овај неолиберализам доћи главе – упозорава за „Блиц“ Милан Простран аграрни аналитичар.

Земље Европске уније, велики пољопривредни произвођачи због санкција Руској Федерацији, указује наш саговорник, своје вишкове производа, а где спада и кромпир преусмериле су на мала тржишта, какво је наше.

– Неспремно смо дочекали тако висок степен либерализације тржишта, а докле год се не укину санкције Руској Федрацији они ће своје вишкове да усмеравају на наше тржиште. Важно је да се спроводи пооштрени фитосанитарни надзор, како се не би десило да су у узгајању користе недозвољени пестициди – истиче Простран.

Увоз из Албаније, Холандије, Шпаније, Француске…

Чини се да никад бољи избор није ни кромпира у маркетима. Може да се бира, широк асортиман – од белог, црвеног, младог, старог, органски произведеног па и оног слатког. Цене и порекло шаренолико.

Најскупљи је увоз из Шпаније, слатки батат црвени – 229 динара. Четири пута је јефтинији кромпир црвени произведен у Србији – 55 динара за килограм, бели нешто скупљи – 60 динара.

Увозни бели млади из Албаније 100 динара, док увозни црвени из Холандије кошта 75 динара. Килограм органског је од 170 до 200 динара. У појединим трговинама може се купити опран (70 динара), али и неопран који је јефтинији за двадесетак динара.
– Продајем овај мој рајачки 80 динара за килограм и имам сталне купце. Цена можда јесте „јача“, ал’ зна се шта је домаћи квалитет – хвали своју робу времешни продавац на београдској пијаци Скадарлија.

И безмало испред његове тезге ред. Купује се килограм, два, старе залихе потрошене па да се премости док не стигне млади, али са разумном ценом.

– На јесен купим џак кромпира од 20 килограма и тад платим за килограм 30 динара, то ми је довољно за два месеца, а онда купујем на пијаци, додуше тад буде дупло скупљи – прича Миљко Милосављевић из Земуна.

А младог кромпира већ има. Мали џак од 1,5 килограм, увозни из Француске. Купци га више загледају, него што купују. Цена 400 динара за тај килограм и по. Или килограм 270 динара.

Према последњим подацима Привредне коморе Србије, у 2016. увезли смо 20.963 тона кромпира и то из Белгије, Немачке и Холандије.

Ова ситуација са великим увозом, како указује Милан Простран угрожава домаћу производњу на подручјима где се традиционално узгаја кромпир – Ивањица, Ариље, Чачак и Ужице и неки делови Војводине.

А да је стање тешко, потврђују и произвођачи. На недавно одржаном 19. Саветовању повртара у Новом Саду истакли су да се због суше не памти тежа година од претходне у повртарској производњи. Поједини узгајивачи у Војводини су и бацали кромпир јер је цена била 10-15 динара за килограм на малим пијацама, а истичу да им је велика конкуренција и увозни.

 

Блиц, Данијела Нишавић

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.