СРБИЈА: Више од 75 одсто лекара размишља о одласку из земље

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Више од 75 одсто лекара запослених у здравственом систему Србије размишљало је о одласку из земље, резултати су истраживања о миграцији здравствених радника, што је, како је наведено, растући проблем који би у наредним годинама могао да угрози стабилност система здравствене заштите.

На представљању истраживања “Миграција здравствених радника из земаља Западног Балкана – анализа узрока, последица и политика“ речено је и да је према попису становника Србије у 2011. години укупно 1.186 лекара – грађана Србије радило у иностранству, а да економски мотиви значајно утичу на миграцију радне снаге.

“Резултати истраживања су показали да је више од 75 одсто лекара размишљало о одласку из земље – икада у животу или недавно. Тај проценат је још већи (81 одсто) код млађих испитаника до 35 година старости“, рекла је сарадник на истраживању у Србији др Маја Крстић.

Она је истакла да су основни разлози због којих лекари желе да оду у иностранство – лоша економска ситуација и ниска примања, незадовољство послом, лоши услови за рад, немогућност запошљавања и непостојање даље перспективе.

Како је рекла, оно што привлачи запослене у здравству да оду у иностранству су атрактивније плате, социјални и други бенефити, професионално радно окружење погодније за обуку и развој вештина, постојање адекватних здравствених технологија неопходних за савремене процедуре, постојање политике запошљавања и стабилност и уређеност земље.

Крстић је истакла и да је од 2012. године Лекарска комора Србије издала око 2.000 “потврда доброј репутацији“ лекарима уз стално повећање броја издатих уверења уз објашњење да не постоје подаци о могућој земљи одласка, као ни дужини боравка ван земље.

Истраживање је показало и да је највећи број потврда у прошлој години издат лекарима без специјализације и специјалистима опште хирургије, радиологије, интерне медицине и анестезиологије.

Наводећи да је у Србији крајем 2014. године било 2.644 незапослених лекара, она је рекла да годишњи број уписаних студената није у складу са реалним могућностима за запошљавање у Србији.

На скупу је упозорено и да губитак великог броја ангажованих професионалаца услед миграција утиче на доступност и квалитет здравствених услуга, а уједно отежава потребан трансфер знања на млађе генерације.

Председник Регионалне коморе Београда Олга Поповић рекла је да је до сада, од почетка године, у Београду издато око 250 захтева за одлазак у иностранство.

“Пола су лекари опште праксе – почетници, а пола лекари специјалисти. Они углавном иду у Немачку, а последњих месец и по дана захтеви се углавном односе на Уједињене Арапаке Емирате, Катар“, рекла је Поповић.

Из Националне службе за запошљавање навели су да се на њиховој евиденцији тренутно налази укупно 2.400 лекара опште медицине и око 8.600 медицинских сестара.

Истраживање “Миграција здравствених радника из земаља Западног Балкана – анализа узрока, последица и политика“ спровела је међународна истраживачка организација Хелтгрупер у Србији, Македонији и Албанији кроз Регионални програм за унапређење истраживања на Западном Балкану.

Истраживање је реализовано у сарадњи са Фрајбуршким Универзитетом у Швајцарској и Брауновом школом јавног здравља из Израела, а пројектне активности подржали су Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут“ и Лекарска комора Србије.

Политика

Тагови: ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.