СРБИЈА ЧЕКА „ТУРСКИ ТОК“: Хоће ли Американци поново заплашити Бугаре

ИСКРА на Фејсбуку

(Турски ток)Фото: Спутњик, AP Photo/ Бурхан Озбилици

Пролазак гасовода „Турски ток“ преко Србије све је извеснији, пошто су мађарске власти и руски „Гаспром“ потписали споразум о продужетку крака гасовода преко територије Бугарске и Србије до те земље. Брисел и Вашингтон засад ћуте, па остаје питање да ли би због њиховог противљења „Турски ток“ могао да доживи судбину „Јужног“.

О овој теми у „Енергији Спутњика“ Јелица Путниковић разговарала је са главном уредницом српске редакције Спутњика Љубинком Милинчић и дипломатом Срећком Ђукићем, који је у каријери посебну пажњу посветио међународним енергетским пројектима.

Подсетимо, инструкције Европске уније и Америке Бугарској довеле су до „гашења“ „Јужног тока“. После најава изградње новог крака „Турског тока“ нема реакције из Брисела и Вашингтона против идеје Русије да се један крак „Турског тока“ продужи преко Балкана до европских потрошача. Главна уредница Спутњика у Србији Љубинка Милинчић каже да је умерени оптимиста када је у питању најављена изградња гасовода.

„Брисел још није рекао не, а мислим да неће ни рећи, јер су нашли соломонско решење за питање тзв. трећег енергетског пакета. Кроз Бугарску ће, ако га буде, ићи и гас других произвођача, па неће бити нелојалне конкуренције. Да ли тај гас постоји, то је друга тема, али ако се каже да може, онда ће тај једни истински аргумент бити избијен из руку ЕУ. Надам се да неће смислити нови, мада ме то не би изненадило“, каже Љубинка Милинчић.

И дипломата Срећко Ђукић је у овом питању, како каже, врло, врло опрезан оптимиста. Нова америчка администрација показује исту одбојност према руском гасу у Европи као што је показивала свака у претходних пола века, каже Ђукић.

„Американци су увек били против руског гаса и не би требало очекивати да ће они гласати за руски гас намењен пре свега Југоисточној Европи, али вероватно ће Европа имати избалансиран приступ изградњи ’Турског тока‘. То је шанса коју треба да искористе Грчка, Бугарска, Србија и Мађарска. То су пре свега земље којих се то директно тиче, јер преко њих гас из Турске треба да крене ка северу“, каже он.

Дакле, Србија има шансу да постане гасно чвориште Балкана. Председник Александар Вучић изјавио је током јучерашњег 22. Светског нафтног конгреса у Истанбулу да је уверен да ће Србија бити транзитна земља за гас, да на нашу територију треба да дође нешто мање од 10 милијарди кубних метара, који би могли даље да буду прослеђени у БиХ, Хрватску и на Косово и Метохију, уколико буде интересовања, а да је транспорт у Мађарску сигуран.

Охрабрујућа изјава стигла је и од премијера Бугарске Бориса Борисова, који је на истом скупу представио пројекат изградње гасног чворишта „Балкан“. Он је рекао да Бугарска данас намерава да са Србијом потпише споразум о транзиту гаса из Турског тока преко њене територије.

Најављено је да би нови гасовод за транспорт природног гаса до Мађарске требало да буде завршен до краја 2019. године. Међутим, још није дефинисано како ће се финансирати изградња гасовода који ће пролазити преко Балкана. Срећко Ђукић подсећа да је „Јужни ток“ потопљен управо зато што је требао да буде финансиран руским средствима, што је била и главна замерка Брисела, да произвођач не може да буде и власник гасовода који иду преко територије ЕУ.

„Кључно је питање како ће се то решити, да ли ће уопште бити дозвољен улазак руског капитала на територију Европске уније, ми још нисмо чланица, али Бугарска, Мађарска и Грчка јесу, па и Румунија. Питање је да ли Европска унија уопште има средства за то. Знамо из ранијих пројеката које је покушавала да реализује, а и из садашњег јужног гасног коридора, да Европа јако кубури са финансијским средствима, зато је то кључно питање“, каже Дукић.

Међутим, Љубинка Милинчић подсећа да је председник Русије Владимир Путин, када је угасио пројекат „Јужни ток“, рекао да више неће финансирати овакве пројекте, све док се Европа с тим не сложи.

„Мислим да Русија неће поново ући у ризик да проба да поставља цеви, а да сутра неко каже — не. Такође, Русија не би поверовала Борисову или било коме из Бугарске, која је три пута заустављала преговоре. Значи да би требало у овом тренутку да постоји мало јаснија перспектива. Могуће је да јучерашње представљање Европи новог тока има и димензију привлачења инвеститора, јер Европа је заинтересована за руски гас, она мора да нађе решење док се не затвори украјинска грана. Грдно се вара свако ко мисли да ће се Путин предомислити. Европа има јако мало времена да то реши“, каже Милинчићева.

Поједини аналитичари не искључују могућност да и Турска буде заинтересована за финансирање гасовода. На јучерашњем самиту у Истанбулу председник Ердоган поручио је да је Турска природни мост између произвођача и потрошача енергената због своје геополитичке позиције.

Охрабрујућа је и изјава министра енергетике Русије Александра Новака, који такође учествује на конгресу, а који је рекао да ће Турска ускоро донети одлуку о копненој улазној тачки за „Турски ток“.

Ако овај пројекат буде реализован, Србија ће бити у позицији и да складишти гас и транспортује га у Европу, све до Аустрије, што је изузетно важно за енергетску безбедност наше земље, али и за економију Србије, закључују саговорници „Енергије Спутњика“.

Опширније о изградњи „Турског тока“ сазнајте у аудио-издању емисије „Енергија Спутњика“, чији се линк налази на почетку текста.

rs.sputniknews.com

Тагови:

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.