СИМБОЛ ЗАЈЕДНИЧКИХ КОРИЈЕНА СРБИЈЕ И РУСИЈЕ: Први пут у Србији изложена оригинална 166. страница Мирослављевог јеванђеља

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Срна

Фото: Срна

Министри културе Србије Иван Тасовац и Руске Федерације Владимир Медински отворили су данас у Београду изложбу на којој је први пут у Србији изложена оригинална 166. страница Мирослављевог јеванђеља, која се већ скоро два вијека чува у Санкт Петербургу.

Ријеч је о листу, који је руски архиепископ и научник Порфирије Успенски, фасциниран Мирослављевим јеванђељем, однио 1846. године из манастира Хиландара.

Београд - комплетирано МирослављевСтраница је чувана у Кијеву до 1883. године, када је пренесена у Императорску јавну библиотеку, данас Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу.

Министар културе Руске Федерације Владимир Медински оцијенио је да изложба симболично свједочи о заједничким коријенима Русије и Србије и указује на поруку коју савременом човјеку „из тог древног доба шаље вриједни писар“.

„То је порука која гласи: Не заборавите своје заједничке коријене. Увијек се сјећајте православних, хришћанских основа из којих потичете и сјећајте се да су ваши прадједови били браћа. Помажите једни другима, немојте заборавити да сте своји“, поручио је Медински.

Министар културе Србије Иван Тасовац истакао је да је Србија чекала девет вијекова или 170 година на тренутак да види тај дио „Мирослављевог јеванђеља“ и сагласио се са руским министром да у овом догађају има веома много симболике.

„Имам осећај да над том 166. страницом из 12. века, отварамо нову страницу у односима два министарства културе“, рекао је Тасовац на отварању изложбе у Музеју Вука и Доситеја у Београду.

Отварању изложбе присуствовали су и директор Народног музеја у Београду Бојана Борић-Брешковић и генерални директор Националне библиотеке Русије у Санкт Петербургу Антон Ликхоманов, који је рекао да је та руска институција специјално за ову прилику отворила на свом сајту рубрику посвећену 166. страници Мирослављевог јеванђеља, како би могао да је види читав свијет.

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувано српско ћирилично рукописно дјело, настало је у посљедњој четвртини 12. вијека, а од 2005. године је уписано у Унескову листу културне баштине „Памћење свијета“.

Књига је писана на пергаменту, словима уставне ћирилице и украшена је са око триста стилизованих минијатура и иницијала у боји и злату. Има 181 лист и увезана је у кожни повез.

Његову израду поручио је хумски кнез Мирослав, брат великог жупана Стефана Немање, а сматра се да је било намијењено његовој задужбини – епископској цркви Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу на Лиму.

Мирослављево јеванђеље чувано је у манастиру Хиландар до 1896. године, када га је краљ Александар Обреновић добио на поклон од братства и донио у Србију.

На изложби, чију ће поставка бити отворена за јавност од 10. марта до 5. априла ове године у Музеју Вука и Доситеја у Господар Јевремовој улици, посјетиоци ће, осим да виде оригиналну 166. страницу, имати прилику и да се подсјете на историјат Мирослављевог јеванђеља од настанка до данашњих дана.

Срна

Тагови: , , , ,

2 коментара

  1. Владимир каже:

    Да ли је договорено да се та страница врати? То би био израз искреног пријатељства и добрих намера, а у овом чланку се не спомиње.

  2. Лидија каже:

    Није је Порфирије „однео“ него украо, исекао и тиме угрозио и остале странице. И баш лепо од њих што ће нам показати нашу страницу, а када ће је вратити?

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.