МИЛОРАД ТЕЛЕБАК: Јавном сценом царује неписменост

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: vostok.rs

Фото: vostok.rs

Милорад Телебак, један од најпознатијих српских лингвиста, упозорава да је српска језичка култура никаква, чему у великој мери доприносе и медији, пре свега електронски. Према његовим речима, српски језик се готово никако не изучава у школама, док на јавној сцени све више говоре и њиме пишу полуписмени и неписмени.

– Све то квари језичку културу оних који знају и воле језик! У овој земљи магистара и доктора никад није било више, људи с факултетским дипломама, а с јаднијим и бједнијим знањем, поготово у погледу писмености. А језик није само средство споразумијевања, него оруђе националне културе и науке, он је израз народног духа и идентитета. Ми то очигледно не схватамо – наглашава Телебак у интервјуу за Пресс.

Како то мислите?

– Већ дуго времена граматика и правопис се не уче у нашим школама, а граматика је основа писмености, она је језик. Нажалост, српски језик је протјеран из српских школа, у њима се учи само књижевност. У основној школи се нешто и учи, док у средњој српског готово да и нема.

Шта је с факултетом?

– Кад заврше факултет, људи о језику знају мање него што су знали док су били у основној школи! То је један од разлога зашто је наша језичка култура никаква!

Који су још разлози лоше језичке културе код Срба?

– Некада су јавно писали и говорили они који су знали да говоре и били писмени. Данас, више него икада, људи говоре и пишу јавно, а да за то нису квалификовани. То раде полуписмени људи! Зато се полуписменост, тачније неписменост, раширила на јавној сцени. Нажалост, српски језик се не брани нигдје – ни у школи, ни у медијима, ни на јавној сцени, ни у породици.

Ко шири ту неписменост?

– Она је завладала политичком сценом, правосуђем, у јавним, па чак и образовним институцијама. Примјера ради, у нашој скупштини сваки дан чујемо „безбједоносна ситуација“, „хтјео бих“, „амандман кога смо поднијели“!

Где медији највише греше?

– Они су давно напустили некадашњи новинарски језички стил који је красила јасност, краткоћа реченица, правилност облика ријечи. Некада су људи вјеровали медијима и говорили: „Жива истина, писало у новинама“. Данас језик највише кваре електронски медији. Моћна телевизија би највише могла да поправи језичку културу, чак боље него школа. Али, од тога нема ништа!

Зашто?

– Зато што тамо ради много људи који су завршили школу у којој се језик није учио. Свакодневно чујемо „одбрана магистрата“, „иницијална капсула“, што није само неписменост, него опште необразовање. Уредник једне телевизије недавно каже „лингвиниста“, што је готово невјероватно! Кад је Меркелова долазила у Сарајево, новинарка извјештава да су јој се током шетње градом окупљени „љубазно подсмјехивали“! За новинаре пензионери „роваре“ по контејнерима!

Шта је с туђицама?

– Користимо их, а ни своје ријечи не знамо! Наравно, нико ништа нема против туђица, ако немамо своју одговарајућу ријеч. То је као кад узимамо стране производе, ако су бољег квалитета од домаћих. Али, ми то радимо без потребе. Шта ће нам лидер поред вође, мониторинг поред надзора, кастинг поред аудиције. Чињеница је да се просто утркујемо да приграбимо неку страну ријеч.

Да ли бар знамо њихово значење или се само фрљамо њима?

– Прије четири године код нас су се ухватили структуралног дијалога, али су тек сада почели да га доводе у везу с правосуђем. Дакле, само смо млатили празну сламу, коју и данас млатимо. Они који беспотребно употребљавају туђице привидно желе да покажу оно чега немају, а то је образованост!

У којој мери се код нас и даље негује српскохрватска варијанта језика?

– Од распада језичког и државног заједништва прошло је скоро 25 година, али ми још говоримо српскохрватски. Други који граде свој језик настоје да их уразличе од српског, па уводе нову стандардизацију. Међутим, то што њихови лингвисти утврде уче и њихови спикери, и новинари, и политичари. Ми не треба да учимо, само треба да говоримо српски, али ни то не радимо. Штавише, неке наше политичаре у заједничким органима чујемо да кажу „они који обнашају функцију у заједничким органима, треба да се боре за опстојност РС“! А тако се бори против РС!

Да ли новинари бар у овом погледу бране српски језик?

– Слабо! Они никако да науче што је правилно, а од колега у Сарајеву и Загребу брзо усвајају оно што је погрешно. Онда чујемо да су погинули борци дали оно што је „наврједније“, ништа нас „не спрјечава“ и слично. То је катастрофа. Новинари те несрећне телевизије би, бар због свог дигнитета, морали да се усаврше у језику који је њихово оруђе рада.

Где је спас српског језика?

– Српски језик треба вратити у српске школе. Он је некад, уз математику, био најзаступљенији, први у дневнику и у свједочанству. Придавао му се значај који заслужује као основна национална вриједност.

Како га можемо вратити у школе?

– Тако што ћемо обавезати професоре и наставнике да предају област граматике и правописа, а не да је избјегавају. Кад је ријеч о институцијама, највећа одговорност је на ресорном министарству и Педагошком заводу РС.

vostok.rs

Тагови: , ,

1 коментар

  1. Истраживачка станица Јелашница каже:

    Истраживачка станица Јелашница – На РТС често видимо непознавање правописа код назива места …Да ли је неко плаћен на ТВ а да то не примећује.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.