КиМ: Лажним вјештачењима о порушеним џамијама до Унеска

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС/Политика

Фото: РТРС/Политика

Зашто се Приштина тек сада позива на споран извјештај судског вјештака Андраша Ридлмајера у хашком процесу „косовској шесторци” да су српска полиција и војска уништиле 225 исламских богомоља.

Званичници Приштине на све начине покушавају да ојачају своју позицију у дипломатској борби за пријем у Унеско па су почели да лицитирају бројем џамија које су срушиле српске безбједносне снаге на Косову и Метохији.

Зато су на реаговање српских званичника да они који су од 1999. године срушили или оштетили 150 православних цркава и манастира немају ни морално право да конкуришу за Унеско, из кабинета Исе Мустафе узвратили да су српска полиција и војска биле безобзирније и током 1998. и 1999. године уништиле између 200 и 300 исламских богомоља.

Саговорници „Политике”, чак и они који нису жељели званично да говоре, оспоравају овакве наводе Приштине. Како кажу, српске снаге су једино дејствовале по оним џамијама које су биле „снајперска гнезда ОВК”, а њих није било толико колико се тврди у Приштини.

Различити косовски извори пак нису начисто да ли је страдало нешто више од 200 или свих 300 исламских вјерских објеката, како тврди Петрит Сељими, замјеник косовског шефа дипломатије Хашима Тачија.

– Српска војска и полиција потпуно су уништиле више од 300 џамија, укључујући Базар џамију из 1761, Халил ефендија џамију из 1526, Бекташија текију у Ђаковици из 1790… – навео је Сељими у интервјуу за „Данас”, називајући ове акције „систематским уништењем вјерског насљеђа под покровитељством владе и војске Србије”.

Позивајући се на хашке пресуде генералу Властимиру Ђорђевићу од прошле године и „косовској шесторици” (Милану Милутиновићу, Николи Шаиновићу, Драгољубу Ојданићу, Небојши Павковићу, Владимиру Лазаревићу и Сретену Лукићу) из 2009, Сељими је навео да је у тим процесима уважен налаз судског вештака Андраша Ридлмајера, иначе руководиоца Документационог центра програма „Ага Кан” за исламску архитектуру при Библиотеци лијепих уметности Харвардског универзитета.

Ридлмајер је коаутор истраживања „Разарање културне баштине на Косову, 1998–1999”, коришћеног и у процесу против Слободана Милошевића, у којем се наводи да је у поменутом периоду и непосредно послије уништено или оштећено „отприлике 225” од „укупно 607 косовских џамија”, а неколицина и од НАТО бомби.

Према трећем извору – предговору књиге „Уништење исламске баштине током рата на Косову 1998–1999. године”, објављене у Приштини – у истом периоду уништено је или оштећено 218 од 560 џамија. Аутор тог текста је – Хашим Тачи, актуелни шеф косовске дипломатије, тренутно надређени Петриту Сељимију.

Ридлмајер наводи да „када се не ради о неизбјежној војној неопходности, намјерно уништење културног блага представља кршење међународног права”. Управо на војну неопходност алудира Милован Дрецун, шеф Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије, кад каже да су „оштећене и дјелимично порушене џамије у ратним дејствима” биле претворене у „јака упоришта ОВК”. Број таквих случајева он мјери – десетинама.

– Поједине џамије коришћене су за напад на српске снаге безбједности и само у тим случајевима је по њима дејствовано. Сељими стога брутално лаже и превиђа да је од доласка међународних снага на КиМ направљено 400 до 500 нових џамија на местима где су Срби живели – каже Дрецун.

Тренутак у којем је пласирана прича о исламским богомољама повезује се с настојањима Приштине да уђе у Унеско, али Душан Пророковић, извршни директор Центра за стратешке иницијативе и некадашњи државни секретар у Министарству за КиМ, сматра да би албанска страна много раније потегла ову причу кад би то био истински аргумент.

– Да је постојала системска тежња да се поруше џамије, биле би срушене све. Инцидената је, наравно, било, али не знам тачан број. Према мојим сазнањима, било је и случајева рушења џамија, на примјер у Призрену. Али, то су биле појединачне акције и бесмислено је тврдити да је иза њих стајала држава Србија. Сукоб на Косову није био вјерски тако да ослањање на ту димензију није аргумент – наводи Пророковић.

Он наводи и да му није познато да се неко од албанских званичника досад позивао на Ридлмајеров извештај. Дрецун сматра да је то вјештачење неистинито.

– Претпостављам да је тај вјештак вјероватно тако „добро упознат” са ситуацијом на Косову да мисли да је Пећка патријаршија џамија. Познато је какви су се вјештаци и стручњаци појављивали у Хашком трибуналу. Због њих је вјероватно Џефри Најс признао да је то политички суд. Многи западни медији су крстарили по територијама под контролом ОВК и нико није извјештавао о спаљеним џамијама – изричит је Дрецун.

Трајковић: Приштина покушава да успостави континуитет с Османском империјом

Рада Трајковић, некадашња посланица у Скупштини Косова, која сматра да Приштина на овај начин настоји да успостави континуитет с културним насљеђем Османске империје, у коју спада највећи број постојећих исламских вјерских објеката на Косову.

– Они настоје да турску баштину прикажу као нешто што је угрожено. Она јесте била угрожена стога што нико није улагао у њену рестаурацију, али великих рушења џамија није било, осим у окршајима ОВК и српских безбједносних снага – наводи Рада Трајковић.

Политика

Тагови: , , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.