ГУЈОН: Културна баштина кључна за опстанак Срба на Косову и Метохији

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: РТРС

Фото: РТРС

Културна баштина на Косову и Метохији је од суштинске важности за опстанак Срба на Космету, сматра Француз Арно Гујон, који 11 година преко хуманитарне организације „Солидарност за Косово“ помаже Србима.

Гујон подсјећа да српска држава није пет вијекова постојала за вријеме Турака, али да је била присутна српска култура, која се преносила из генерације у генерацију и да је зато Србија могла да се препороди, те поручује да је и данас културна баштина од суштинског значаја.

Коментаришући покушај Приштине да присвоји српске манастире, Гујон истиче да Србија мора врло пажљиво да прати ситуацију, јер то је од суштинског значаја.

„Ако та културна баштина буде присвојена, онда би они имали све. Политичку моћ и сад чак и културу, историју… Србија треба да се тиме врло озбиљно позабави, јер када немате више политичке моћи, суверенитета, култура је оно што вам преостаје“, рекао је Гујон за „Спутњик“.

Гујон наводи да је у западној Европи информисаност о Србима на Косову данас боља него крајем деведесетих година прошлог вијека, када су сви били против Срба и Србије, те да су људи сада почели да схватају да су били под утицајем пропаганде и да су гријешили.

„Надамо се да ћемо успјети да исправимо неправду која се и данас одиграва за 120.000 Срба који живе на Космету без икаквих услова и који не могу да изађу из својих енклава јер није безбједно“, рекао је Гујон.

Говорећи о досадашњим активностима организације „Солидарност за Косово“, Гујон је навео да су у протеклих 11 година на Косово и Метохију послали нову робу, вриједности више од два милиона евра.

Он је навео да организација са Рашко-призренском епархијом финансира разне пројекте – од реновирања школа па до фарми, организује љетовање дјеце са Космета на мору, као и више конвоја хуманитарне помоћи.

Гујон је напоменуо да организација има више од 10.000 донатора, да су 98 одсто њих Французи, као и Срби из Француске, те да су Шпанији и Италији помогли оснивање сестринских организација, које су данас самосталне и успјешно раде.

На питање шта му данас највише смета на Косову, Гујон каже да је то безбједност и економска ситуација, наводећи да људи живе изоловано и у страху, као и да их нападају у њиховим кућама.

Гујон је испричао да су у његовој породици његовали француско-српско пријатељство и да је још као дијете осјећао блискост са Србима, а да је његов први сусрет са Србијом био на Косову, у Косовској Митровици и оближњим селима, у зиму 2004. године.

Најјачи утисак на њега тада су, како је рекао, оставила дјеца која шетала по снијегу у сандалама и вуненим чарапама. „Они су били запостављени, од свих нас, Европљана, који нису могли да претпоставе да тако нешто постоји у 21. вијеку“, додао је Гујон.

Срна

Тагови: , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.