БЕОГРАДСКИ МЕДИЈИ: Руски хуманитарни центар у Нишу неће добити дипломатски статус

ИСКРА на Фејсбуку

Руско-српски центар у НИшу (Фото: Јутјуб)

Србија неће доделити дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру у Нишу, кажу у врху власти, тврдећи да не знају одговор на питање да ли је Александар Вучић такав став саопштио Владимиру Путину приликом недавне посете Москви и сусрета са председником Русије.

Такође, саговорници не знају да ли ће и када такав став бити саопштен и широј јавности, осим да се одлука о томе да се Центру у Нишу не додељује специјални статус није променила још од 2014. године, када је, након што је НАТО почео да ужива дипломатски статус, исто то категорички затражила и Русија за свој хуманитарни центар.

У врху власти нoвинари нису успели да провере информације из дипломатских извора о томе да је председник Србије током сусрета са председником Русије расправљао о томе да се нађе компромисно решење које би подразумевало специјални статус за особље, али не и за транзит робе, што је, према сазнањима, заправо и једини проблематични аспект овог питања за ЕУ и САД.

Чињеница је, разуме се, да важност статуса за транзит робе, која би, у случају додељивања специјалног карактера, могла да слободно и без икакве провере улази и пролази кроз Србију, јесте пресудно и за руску страну, па је тешко претпоставити да би такво решење било прихватљиво. На захтеву за неометани транзит робе заснивају се претпоставке о томе да је циљ Центра да прерасте у „шпијунски“, или пак да се даље у том смеру развија, о чему увелико говоре и НАТО званичници.

Арне Санес Бјорнстад, норвешки амбасадор у Београду, отворио је у недавном разговору управо тај проблематичан аспект ове теме, указујући на то шта би све дипломатски статус за Руско-српски центар у Нишу омогућио Русији.

„Колико ја могу да разумем, кључна предност поседовања пуног дипломатског статуса је у томе да можете увозити робу у Србију или транзитирати кроз њу без права српских власти да робу и контролишу. Може се рећи да се део сумњичавости уперене против Центра може објаснити захтевом да буде изузет од надзора од стране српских власти, које вероватно никада не би одбиле увоз или транзит робе за хуманитарне потребе“, рекао је норвешки амбасадор за наш лист, указујући на то да нико не би знао која све врста опреме и робе би могла да се нађе у Центру у Нишу.

Бјорнстад је додао и да је на Србији, као на сувереној земљи, да одлучи да ли жели или не да се повинује руским захтевима, али ће, како је истакао, вероватно многа питања бити постављена у другим европским метрополама, уколико би Србија доделила Русији, кроз овај центар, право да увози робу у Србију или транзитира кроз њу без надзора који се врши над другим хуманитарним организацијама као што је на пример Међународна организација за миграције.

Потпредседница Владе Зорана Михајловић недавно је изјавила да одлука о додељивању дипломатског центра зависи од процене премијерке Ане Брнабић, као и да она очекује да то буде за шест месеци.

Сама премијерка је, пре два дана, изјавила да ће Влада донети одлуку „у складу са најбољим интересима земље“, напомињући да је српска спољна политика транспарентна. Премијерка је казала и да се стратешко опредељење Србије ка Европској унији не доводи у питање, те да је јасно да ће политика Владе у сваком случају водити ка том циљу.

Прочитајте ОВДЕ зашто САД сматра да борба против Русије на Балкану треба да почне у Београду?

Данас, Правда

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.