100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА: Генерал који је ослободио Шабац и Ужице

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: Политика

Фото: Политика

Вукоман Вуле Арачић, рођен 10. мај 1850. године у Ланишту код Јагодине, у време када је Србија била кнежевина, један је од само десетак српских официра који су учествовали у свих шест ослободилачких ратова које је Србија водила од 1876. до 1918. године. Арачић, за кога се слободно може рећи да је једна од најзнаменитијих војних личности са подручја Поморавља, Ресаве и Левча, од ађутанта за генералштабне послове Тимочког корпуса у рату против Турака, преко осталих чинова, указом краља Петра Првог од 1. новембра 1913. године унапређен је у генералски чин. После Колубарске битке разболео се од тифуса и због недостатка медикамената умро фебруара 1915. године у Ужицу у време Краљевине Србије.

Завршио је четири разреда основне школе у Јагодини и шест разреда гимназије у Крагујевцу 1869. године. Потом је отишао на Војну академију, односно Артиљеријску школу, као полазник девете класе. Завршио ју је као седми у рангу од 20 питомаца 1874. године, у класи са прослављеним генералом Божом Јанковићем, ослободиоцем Косова 1912. године.

Арачић је априла 1889. године постао вршилац дужности шефа Спољног одсека Операцијског одељења Главног генералштаба. Потом је обављао већи број дужности при централној војној управи. Био је вршилац дужности начелника Операцијског одељења Министарства војног, заступник начелника Главног генералштаба, начелник Општевојног одељења Министарства војног и помоћник начелника штаба команде активне војске. Био је командант дунавске дивизијске области, командант деветог пешадијског пука, начелник оперативног одељења Главног генералштаба и командант четврте команде Шумадијске дивизијске области, Тимочке дивизијске области и почасни ађутант краља Александра Обреновића. Године 1901. постао је и члан Вишег војног савета.

Арачић је био и професор Војне академије на којој је као хонорарни и редовни професор предавао војну географију, историју ратне вештине, тактику и генералштабну службу са ратном игром. Био је и члан Академског савета ове установе, председник и члан у комисијама за полагање подофицирских и официрских испита, уредник војног часописа „Ратник” и члан Војнокасационог суда. Био је и један од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији – Шумадијског обласног кола јахача „Кнез Михаило 1898. године”..

– На почетку Великог рата генерала Арачића видимо као команданта Тимочке дивизије другог позива, која је била у саставу Прве српске армије, под командом генерала Петра Бојовића. Августа 1914. године приликом борби за ослобађање Шапца Бојовић је рањен, па га је заменио генерал Арачић. Натеравши непријатељске војнике да се, уз велике губитке, повуку у паници, према Шапцу, његове трупе су 10. августа ослободиле овај српски град, чиме је отпор непријатеља дефинитивно свладан и ниједан аустроугарски војник, сем бројних заробљеника, више се није налазио на територији Србије – наводи за наш лист Нинослав Станојловић, историчар из Јагодине, и додаје да је генерал Арачић, који је у међувремену постављен за команданта ужичке војске, ослободио Ужице.

После Великог рата његови посмртни остаци пренети су са ужичког на београдско Ново гробље и сахрањени уз државне и војне почасти испод великог каменог обелиска на коме пише „Захвална отаџбина – ђенералу Вукоману Арачићу”. Његови Лаништанци су се одужили свом сигурно најзнаменитијем сусељанину, тако што су назив села променили у Арачићево, како се звала и железничка станица, коју су добили захваљујући њему. Године 1944. селу је враћено старо име, које и данас носи, Ланиште.

Биста коју су му Ужичани подигли код села Горња Добриња уклоњена је после Другог светског рата, тако да његово име носе само улице у Београду и Јагодини. Према речима Владимира Димитријевића, бившег шефа месне канцеларије Ланиште, мештани овог села боре се да нека улица у селу поново понесе име овог јунака и да његова вила буде претворена у музеј и стављена под заштиту Завода за заштиту споменика културе.

Политика

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.