НЕМА ПРАВДЕ: Предмет Возућа 10 година стоји у Тужилаштву БиХ

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: www.nspm.rs

Фото: www.nspm.rs

Предмет о злочинима почињеним над Србима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру 1995. године у раду је у Тужилаштву БиХ у Сарајеву пуних десет година!

Због тих злочина кривичне пријаве поднесене су против деветнаест идентификованих и дјелимично идентификованих лица, припадника Армије БиХ и страних добровољаца, међу којима се као другопријављени налази командант Трећег корпуса Армије БиХ Сакиб Махмуљин, речено је Срни у Министарству унутрашњих послова Републике Српске.

Центар јавне безбједности Добој поднио је кривичну пријаву због злочина почињених на подручју Озрена и Возуће Окружном тужилаштву у Добоју 1. марта 2002. године, а 28. октобра 2005. године допуњен извјештај о кривичном дјелу поднесен је Тужилаштву БиХ, гдје се предмет и данас налази.

За ова лица постоји основа сумње да су током 1995. године на подручју Озрена и Возуће, кршећи правила међународног хуманитарног права за вријеме грађанског рата у БиХ, у оквиру састава јединица такозване Армије БиХ, организовали и формирали јединицу „Ел муџахедин“, која је у свом саставу имала лица афро-азијског поријекла, наредили или лично починили кривична дјела ратни злочин против ратних заробљеника и противправно убијање и рањавање непријатеља.

У догађајима на подручју Озрена и Возуће у јулу и септембру мјесецу 1995. године укупно је заробљено у више наврата 78 војника и цивила, који су прошли кроз логор у мјесту Каменица, општина Завидовићи, од којих су живи размијењени укупно 25 цивила и војника, а 53 заробљена лица су убијена, наводе из МУП-а.

Одред „Ел муџахедин“ је формиран наредбом команданта Главног штаба такозване Армије БиХ Расима Делића у августу 1993. године. То је била добровољачка формација јачине самосталног одреда у саставу Трећег зеничког корпуса Армије БиХ, под командом Махмуљина, истичу у МУП-у Српске.

У акту од 26. фебруара 1996. године, који је потписао Махмуљин, налази се списак припадника одреда „Ел муџахедин“ са генералијским подацима укупно 1.774 припадника одреда, који су од формирања до распуштања у децембру 1995. године били у саставу те јединице, међу којима је био велики број страних држављана афро-азијског поријекла.

Њихов логор у Каменици је постојао од јесени 1993. године до расформирања одреда у децембру 1995. године. Командант одреда је био Абдел Кхадир Макхари, звани Абу Мали, а чланови уже команде су били Шејх Енвер Шабан, Ајман Авад и Имад Мохамед Ал-Хусеин, звани Абу Хамза.

У јулу 1995. године у нападу на одбрамбене положаје које је држала Лака пјешадијска бригада Војске Републике Српске из Прњавора муџахедини су заробили групу од 12 припадника Војске Републике Српске, након чега су одведени у село Ливаде у општини Завидовићи, гдје је било истурено командно мјесто одреда „Ел муџахедин“.

У логору муџахедина у Каменици, општина Завидовићи, гдје је ова група заробљеника одведена, једном од заробљеника из те групе муџахедин је, након физичког злостављања и мучења, прво пуцао у главу из пушке, а затим је великим мачем истом одсјекао главу, а преосталих једанаест заробљеника је било присиљено да љубе одсјечену главу, истичу из МУП-а.

Претресно вијеће Хашког трибунала је у образложењу пресуде Расиму Делићу, утврдило да је такво поступање код заробљеника произвело тешку душевну и физичку патњу, као и повреду, те да представља и тежак напад на људско достојанство.

Дана 11. септембра 1995. године Друга чета Петог батаљона 328. брдске бригаде такозване Армије БиХ, на локацији познатој као Ђурића Вис у насељеном мјесту Кестен, општина Завидовићи заробила је групу од 52 припадника Војске Републике Српске коју су сачињавали припадници Четврте озренске бригаде и других јединица Војске Републике Српске, као и четири цивила, од којих и три жене.

Наведена група заробљеника одведена је у салу Омладинског дома у мјесту Кестен, општина Завидовићи, а у току транспорта муџахедини су лишили живота два заробљеника, подаци су МУП-а Српске.

По доласку на наведену локацију, тој групи заробљеника додата је и група од десетак заробљених припадника Војске Републике Српске гдје су их преузели припадници одреда „Ел муџахедин“, након чега је цијела група заробљеника, заједно са цивилима, одведена у логор муџахедина у Каменици.

У периоду од 21. до 23. јуна 2006. године Комисија за тражење несталих особа ФБиХ, извршила је ексхумацију масовне гробнице у Каменици, у кориту ријеке Гостовић, приликом чега је пронађено и ексхумирано укупно осам тијела, са одсјеченим главама, као и десет лобања.

Претресно вијеће Хашког трибунала у образложењу пресуде Расиму Делићу, који је осуђен на три и по године затвора, је навело да се увјерило да су свих 52 мушкараца Срба, наведених у прилогу Ц Оптужници, намјерно лишили живота припадници одреда „Ел муџахедин“ у логору Каменица од 11. септембра 1995. до 14. децембра 1995. године.

У образложењу пресуде наводи се да то указује на дужи временски период извршења наведених кривичних дјела након чега су били сахрањивани на тајне локације, са којих су накнадно измјештана тијела, са циљем прикривања доказа о почињеним кривичним дјелима против међународног хуманитарног права.

Свирепо и сурово убијање заробљених војника и цивила са ритуалним одсијецањем глава био је специфичан поступак припадника јединице „Ел муџахедин“, а заробљени војници Војске Републике Српске били су физички злостављани, мучени глађу и жеђу, изложени психичкој тортури, те свакодневно изложени пријетњи о физичкој ликвидацији.

„Они су били у потпуности у ропском положају, везани тешким ланцима једни за друге у предјелу скочног зглоба, а рањени и повријеђени су били лишени медицинске помоћи“, речено је Срни у МУП-у Републике Српске.

Српска

Тагови: , , ,

1 коментар

  1. Wolf каже:

    pa ne može se suditi nekome ko je dejstvovao po legitimnim vojnim ciljevima u operaciji Uragan 95.osim toga Armija RBiH bila je jedina legitima i legalna vojna sila tokom agresije sr jugoslavije na BiH, a civilie nitko nije dirao, bilo je par izolovanih slučajeva, a ne kao na strani pobunjenih Srba, gdje su postojale i pisane naredbe o progonu nesrpskih civila, gdje je na kraju postojao sistem. Djetimo se gradova uz drinu,bosansku krajinu, istočnu hercegovinu.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.