ДВАДЕСЕТ ГОДИНА КУТИЉЕРОВОГ ПЛАНА: Алија Изетбеговић је спријечио мир

ИСКРА на Фејсбуку
Фото: sarajevotimes.com

Фото: sarajevotimes.com

На данашњи дан 1992. године постављени су темељи такозваног Кутиљеровог плана који је могао да спријечи рат у БиХ и који су потписале све три националне стране, али га је лидер СДА Алија Изетбеговић убрзо одбацио.

План је предвиђао стварање три конститутивне национале јединице у које би ушле већинске општине све три стране.

Муслиманској конститутивној јединици припало је 50 општина, односно 44 одсто територије.

Српској конститутивној јединици припало је 37 општина, односно 44 одсто територије /због величине општина и власништва у катастру/.

А хрватској 20 општина или 12 одсто територије БиХ.

Према том плану, БиХ би се састојала од три конститутивне јединице и свака од њих, као и централно тијело БиХ, залагала би се за заштиту људских права и права мањина.

Скупштина би се састојала од два дома – дома грађана и дома конститутивних јединица.

План су након тога, 18. марта, потписала сва три национална лидера – Алија Изетбеговић, Радован Караџић и Мате Бобан.

Међутим, Изетбеговић је већ 28. марта након разговора са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом одбацио план.

Цимерман је тада обећао Изетбеговићу да ће САД признати БиХ ако одбаци Кутиљеров план.

Португалски дипломата Жозе Кутиљеро оптужио је у више наврата Изетбеговића да је изавао рат и масовне жртве одбацујући споразум који је претходно потписао.

Кутиљеро је описао Алију Изебеговића као особу која лаже, односно – једно говори у јавности, а друго приватно.

„Алија Изетбеговић би једно говорио насамо, а друго јавно. На првом ручку током преговора увидио сам да је лажов и да му се не може вјеровати. Он је увијек одступао од оног што је већ био прихватио“ – рекао је Кутиљеро.

Политички аналитичари су послије потписивања Дејтонског споразума 1995. године оцијенили да је то, у суштини, Кутиљеров план са одређеним модификацијама.

Када се упореде мапе која је била додатак Кутиљеровог пана и мапа која је дио Дејтонског мировног споразума из новембра 1995. године види се да је, послије три и по године ратовања, резултат скоро исти.

„Питање је било – можемо ли имати унитарну Босну или Босну из три дијела. Моје увјерење је било да само тродијелна Босна може успјети, што је потврдио и Дејтонски споразум“ – оцијенио је Жозе Кутиљеро.

Срна

Тагови: , , ,

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.